Naknada štete
Šteta predstavlja umanjenje nečije imovine (stvarna šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit), kao i nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha drugom licu (nematerijalna šteta).
Materijalna ili imovinska šteta sastoji se u uništenju neke stvari, ili u manjoj ili većoj povredi, onemogućavanju ili otežavanju upotrebe stvari ili u nekoj smetnji zbog čijeg uklanjanja je potrebno napraviti vanredne troškove. Dakle, u pitanju je povreda nekog imovinskog interesa, stoga je štetnik dužan da oštećenom naknadi onaj interes koji bi ovaj imao da se nije desio štetni događaj.
Materijalna šteta, takođe, može nastati i u slučaju povrede tuđe fizičke ličnosti, ako je ta povreda povukla nesposobnost za rad ili troškove lečenja.
Nematerijalna ili neimovinska šteta razlikuje se od materijalne jer ne predstavlja imovinski gubitak. Nastaje usled pretrpljenih duševnih i fizičkih bolova i straha, za koje sud može dosuditi naknadu nematerijalne štete, u vidu isplate određene svote novca, kada to opravdavaju intenzitet i dužina trajanja bolova i straha, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, a cilj naknade jeste, da onaj čije je dobro povređeno, sebi priušti kakvo drugo zadovoljstvo koje će mu omogućiti da doživi neku prijatnost nakon teškog duševnog ili fizičkog bola i straha koji je pretrpeo.