Krivično pravo
Zakonikom o krivičnom postupku utvrđuju se pravila čiji je cilj da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka.
Razlikuje se:
- krivično materijalno pravo – reguliše pitanja koja se odnose na samo krivično delo
- krivično procesno pravo – reguliše pitanja koja se odnose na postupak u kojem se utvrđjuje krivična odgovornost.
Prema Krivičnom zakoniku nikome ne može biti izrečena kazna ili druga krivična sankcija za delo koje pre nego što je učinjeno zakonom nije bilo određeno kao krivično delo, niti mu se može izreći kazna ili druga krivična sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego što je krivično delo učinjeno. Krivični zakonik, takođe, propisuje da nema kazne bez krivice odnosno da se kazna i mere upozorenja mogu izreći samo učiniocu koji je kriv za učinjeno krivično delo.
Krivične sankcije mogu biti:
- kazne – doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole,
- mere upozorenja,
- mere bezbednosti,
- vaspitne mere.
Svrha izricanja krivičnih sankcija, odnosno svrha kažnjavanja je:
- sprečavanje učinioca da čini krivična dela i uticanje na njega da ubuduće ne čini krivična dela,
- uticanje na druge da ne čine krivična dela
- izražavanje društvene osude za krivično delo, jačanje morala i učvršćivanje obaveze poštovanja zakona,
- ostvarivanje pravednosti i srazmernosti između učinjenog dela i težine krivične sankcije.