Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovorom o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja se obavezuje da se, nakon njegove smrti, na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili postojeća prava u trenutku zaključenja ugovora.
Obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Što se tiče oblika samog ugovora, ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, a o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
U suprotnom, takav ugovor je ništav.
Takođe, ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva.
Ukoliko je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo na određena davanja i činjenja.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.
Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.
Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti i upisom u javnoj knjizi.
Isto pravo, posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja, ima i treće lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.
Bitno je napomenuti da se potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu preneti na drugoga.
U slučaju da se tokom trajanja ugovora odnosi ugovornika bitno poremete ili dodje do promena okolnosti te ispunjenje ugovora postane znatno otežano, bilo ko od ugovornika može zahtevati da sud raskine ugovor o doživotnom izdržavanju.
Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa
Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.
Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge.
Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.
Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.
Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.
Која prava imaju zakonski naslednici primaoca izdržavanja?
Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Kada govorimo o roku za zahtevanje poništaja ugovora zakonski naslednici mogu poništaj zahtevati u subjektivnom roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve (objektivni rok).
Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.
Šta se dešava ukoliko nastupi smrt davaoca izdržavanja?
Ukoliko nastupi smrt davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe, ali samo uz njihov pristanak.
Ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja.
Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.
Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.
Isto tako, ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju dа preuzmu ugovorne obaveze, imaju pravo da zahtevaju naknadu od primaoca izdržavanja.
Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći, pre svega, imovno stanje primaoca izdržavanja i onih koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.
- Published in Nasledno pravo
TESTAMENT
Zaveštanje predstavlja jednostranu, ličnu i opozivu izjavu volje za to sposobnog lica kojom raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Izjava volje mora biti slobodna, stvarna i ozbiljna. Uslov za sastav testamenta je da lice bude sposobno za rasuđivanje i da ima navršenih 15 godina života.
Zaveštalac mora imati nameru da sačini testament (animus testandi) koja mora biti određena i bezuslovna. Testament je pravni posao mortis causa, što se ogleda u tome da svoja dejstva proizvodi tek od ostaviočeve smrti (otvaranje nasleđa) te do toga trenutka zaveštalac može opozvati testament koji je ranije sačinio. U pitanju je dobročin pravni posao, uvek jednostran (nastaje izjavom volje samo jednog lica odnosno ostavioca), kao i strogo ličan pravni posao.Da bi bio punovažan, testament mora ispuniti neku od zakonom predviđenih formi što ukazuje da je u pitanju formalan pravni posao. U našem naslednom pravu postoji 9 različitih formi za sačinjavanje testamenta, a to su: olografski testament, alografski testament, sudski testament, konzularni testament, brodski testament, vojni testament, međunarodni testament, usmeni testament i notarijalni testament.Zaveštalac testamentom može postaviti jednog ili više naslednika. Takođe, testamentom se mogu isključiti iz nasleđivanja zakonski naslednici, međutim u tom slučaju oni mogu zahtevati nužni deo, koji je manji od onog naslednog dela kojim bi im pripao da nije bilo testamenta.Za više informacija o svim pitanjima iz domena naslednog prava, kontaktirajte našu advokatsku kancelariju!
- Published in Nasledno pravo