Ревизија – ванредни правни лек

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде.

Ревизија је увек дозвољена ако је:
1) то посебним законом прописано;
2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака;
3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака.

Ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора
побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против
другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног
касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна
питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

О дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни
касациони суд у већу од пет судија.

Рeвизиja мoжe дa сe изjaви збoг:

1) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa из члaнa 374. стaв 2. тaчкa 2) oвoг зaкoнa;
Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa увeк пoстojи aкo:
–  je oдлучeнo o зaхтeву кojи нe спaдa у судску нaдлeжнoст, oднoснo aкo je суд oдбиo дa oдлучуje o зaхтeву зa кojи je нaдлeжaн;)

2) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa из члaнa 374. стaв 2.
тaчка 6)
Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa увeк пoстojи aкo je прoтивнo oдрeдбaмa oвoг зaкoнa суд дoнeo прeсуду нa oснoву признaњa, прeсуду нa oснoву oдрицaњa, прeсуду збoг прoпуштaњa или прeсуду збoг изoстaнкa;
тачка 8)
Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa увeк пoстojи aкo je прoтивнo oдрeдбaмa зaкoнa суд oдбиo зaхтeв стрaнкe дa у пoступку слoбoднo упoтрeбљaвa свoj jeзик и писмo или aкo пaрниĉни пoступaк ниje вoђeн нa службeнoм jeзику нaциoнaлнe мaњинe иaкo су зa тo билe испуњeнe зaкoнскe прeтпoстaвкe;
тачка 10)
Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa увeк пoстojи aкo je oдлучeнo o зaхтeву o кoмe je рaниje прaвнoснaжнo прeсуђeнo или o кoмe je рaниje зaкључeнo судскo пoрaвнaњe;
тачка 11)
Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa увeк пoстojи aкo je прoтивнo зaкoну билa искључeнa jaвнoст нa глaвнoj рaспрaви;

….oвoг зaкoнa, пoд услoвoм дa су истицaнe у жaлби, oднoснo дa су учињeнe у пoступку прeд другoстeпeним судoм;

3) битнe пoврeдe oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa из члaнa 374. стaв 1. oвoг зaкoнa;

Битнa пoврeдa oдрeдaбa пaрничнoг пoступкa пoстojи aкo суд у тoку пoступкa ниje примeниo или je нeпрaвилнo примeниo oдрeдбу oвoг зaкoнa, a тo je билo или je мoглo дa будe oд утицaja нa дoнoшeњe зaкoнитe и прaвилнe прeсудe, кoja je учињeнa у пoступку прeд другoстeпeним судoм;

4) пoгрeшнe примeнe мaтeриjaлнoг прaвa;

5) прeкoрaчeњa тужбeнoг зaхтeвa сaмo aкo je тa пoврeдa учињeнa у пoступку прeд другoстeпeним судoм.

Ревизија не може да се изјави због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног
стања, осим у случају из члана 403. став 2. Закона о парничном поступку.

Ревизија је увек дозвољена ако је:
1) то посебним законом прописано;
2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака;
3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака.)

Stečajni postupak

Nepokretnosti se mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu  Zakona o eksproprijaciji uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.
Javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti utvrđuje se zakonom ili odlukom Vlade.

Nepokretnostima smatraju se zemljišta, zgrade i drugi građevinski objekti.

Danom pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji menja se sopstvenik na eksproprisanoj nepokretnosti i tada je reč o potpunoj eksproprijaciji.

Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu koji je vremenski ogranicen, tada govorimo o nepotpunoj eksproprijaciji.

Ukoliko postoji potreba za zakupom, isti može da se ustanovi samo u slučaju kada će se zemljište, s obzirom na svrhu za koju se zakup predlaže, koristiti ograničeno vreme, a najviše do tri godine (za istraživanje rudnog i drugog blaga, korišćenje kamenoloma, vađenje gline, peska i šljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zaštitu i sl.)

Po proteku roka na koji je izvršena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje.

Zemljište koje treba da služi određenoj potrebi u vezi sa izgradnjom objekata i ustanovljenjem službenosti, za koje je utvrđen javni interes (radi smeštaja radnika, materijala, mašina i sl.) može se privremeno zauzeti, a najduže do tri godine (privremeno zauzimanje).

Privremeno zauzimanje će se ukinuti čim prestane potreba zbog koje je određeno i zemljište vratiti u prvobitno stanje.

Koji su razlozi za eksproprijaciju?

Eksproprijacija se može vršiti za potrebe Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, opštine, javnih fondova, javnih preduzeća, privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća, kao i za potrebe privrednih društava sa većinskim državnim kapitalom osnovanih od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine, grada, grada Beograda ili opštin

Eksproprijacijom nepokretnosti korisnik eksproprijacije stiče pravo da tu nepokretnost koristi za svrhu radi koje je eksproprijacija izvršena.

Ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, eksproprisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti.

Naknada za eksproprijaciju?

Naknada za eksproprisanu nepokretnost određuje se u novcu.

Eksproprijacijom građevinskog objekta na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini sopstveniku takvog objekta prestaje pravo korišćenja zemljišta pod objektom i zemljišta koje služi za njegovu redovnu upotrebu.

Za zemljište na kome je prestalo pravo korišćenja, raniji sopstvenik tog zemljišta ima pravo na naknadu, ukoliko mu naknada ranije nije isplaćena.

Naknada za eksproprisano obradivo poljoprivredno zemljište licu kome je prihod od tog zemljišta uslov za egzistenciju, određuje se na njegov zahtev davanjem u svojinu drugog odgovarajućeg zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini.

Gore navedeno ne odnosi se na slučajeve u kojima se eksproprijacija vrši radi eksploatacije uglja, obojenih metala, građevinskog materijala, nafte i prirodnog gasa, radi izgradnje energetskih objekata (termoelektrane, termoelektrane-toplane, trafostanice, visokonaponski vodovi, akumulaciona jezera za potrebe hidroelektrana), transporta, skladištenja i prerade nafte i prirodnog gasa, kao i za vodosnabdevanje i zaštitu od poplava i izgradnju objekata za zaštitu od štetnog dejstva voda.

U slučaju eksproprijacije poljoprivrednog zemljišta radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata, naknada za to zemljište određuje se davanjem u svojinu ranijem sopstveniku drugog odgovarajućeg poljoprivrednog zemljišta iste kulture i klase ili odgovarajuće vrednosti u istom mestu ili bližoj okolini.

Ukoliko korisnik eksproprijacije nije u mogućnosti da ponudi drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište naknada se određuje u novcu.

Ranijem sopstveniku stambene zgrade ili stana, odnosno poslovne prostorije, korisnik eksproprijacije dužan je, da na njegov zahtev, da u svojinu ili susvojinu drugu stambenu zgradu ili stan, odnosno poslovnu prostoriju na istom mestu ili bližoj okolini, koja po strukturi i površini odgovara uslovima stanovanja, odnosno obavljanja delatnosti, koje je raniji sopstvenik imao pre eksproprijacije.

U slučaju kad se, radi izvođenja određenih radova, ekspropriše veliki kompleks zemljišta, korisnik eksproprijacije je dužan da ranijem sopstveniku obezbedi drugu nepokretnost na teritoriji opštine na kojoj se eksproprisana nepokretnost nalazi.

Ranijem sopstveniku koji koristi eksproprisani objekat druga nepokretnost obezbeđuje se pre rušenja eksproprisanog objekta, a ranijem sopstveniku koji nije korisnik eksproprisanog objekta druga nepokretnost obezbeđuje se najdocnije u roku od šest meseci od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji.

Do predaje u posed objekta koji se daje u svojinu na ime naknade, korisnik eksproprijacije je dužan da pre rušenja eksproprisanog objekta, ranijem sopstveniku omogući korišćenje drugog objekta.

Način, uslovi i rok isplate razlike utvrđuju se sporazumom stranaka, odnosno odlukom suda.

Ako, pak, raniji sopstvenik ne zahteva da mu se za eksproprisanu nepokretnost da u svojinu ili susvojinu druga nepokretnost, korisnik eksproprijacije je dužan da mu isplati naknadu u novcu bez obaveze obezbeđenja druge nepokretnosti.

Zakupcu stana u društvenoj svojini ili državnoj svojini na neodređeno vreme, odnosno nosiocu stanarskog prava u eksproprisanoj stambenoj zgradi ili stanu kao posebnom delu zgrade, korisnik eksproprijacije dužan je da pre rušenja zgrade obezbedi korišćenje drugog odgovarajućeg stana u društvenoj ili državnoj svojini sa pravima zakupca na neodređeno vreme.

UTVRĐIVANJE JAVNOG INTERESA?

Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju ako je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za izgradnju objekata u oblasti: obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, objekata za potrebe državnih organa i organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, objekata za potrebe odbrane zemlje, kao i za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica.

Vlada može utvrditi javni interes i u slučaju kad je eksproprijacija nepokretnosti neophodna za eksploataciju mineralnih sirovina, za obezbeđenje zaštite životne sredine i zaštite od elementarnih nepogoda, uključujući i izgradnju objekata i izvođenje radova za ove potrebe, kao i za pribavljanje neizgrađenog zemljišta potrebnog radi raseljavanja naselja ili dela naselja, ako je na području tog naselja ili dela naselja utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi eksploatacije mineralnih sirovina, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti koje su prema ugovoru o zajedničkom ulaganju u privredno društvo, odnosno o zajedničkom osnivanju privrednog društva, koji je zaključila Republika Srbija, neophodne za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u to društvo, a koje su obuhvaćene tim ugovorom ili odgovarajućim planskim aktom.

Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju može da podnese lice koje prema odredbama ovog zakona može biti korisnik eksproprijacije.

Predlog za utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju, koji se podnosi Vladi preko ministarstva nadležnog za poslove finansija, sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže utvrđivanje javnog interesa, vrstu objekta, odnosno vrstu radova, čija je izgradnja, odnosno izvođenje predviđeno na određenom zemljištu, kao i podatke o zemljištu koje se pribavlja radi davanja naknade ranijim sopstvenicima eksproprisanih nepokretnosti koji se raseljavaju zbog eksploatacije mineralnih sirovina, odnosno o zemljištu koje se pribavlja radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije za osnivanje privrednog društva u smislu stava 3. ovog člana i druge podatke od značaja za utvrđivanje javnog interesa. Uz predlog se podnosi i izvod iz odgovarajućeg planskog akta, a u slučaju pribavljanja nepokretnosti radi obezbeđenja nenovčanog uloga Republike Srbije iz ovog stava – izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva, ako ne postoji odgovarajući planski akt.

Vlada dužna je da po predlogu za utvrđivanje javnog interesa odluči u roku od 90 dana.

Ako predlagač postupka za utvrđivanje javnog interesa ne dostavi sve propisane dokaze u propisanom roku, usled čega se ne može postupati po podnetom predlogu, ministarstvo nadležno za poslove finansija zaključkom će odbaciti takav predlog kao nepotpun.

Aktom kojim se utvrđuje javni interes odrediće se i korisnik eksproprijacije.

Rešenje kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa može se doneti i bez prethodnog saslušanja stranaka.

Rešenje Vlade kojim je usvojen predlog za utvrđivanje javnog interesa objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Protiv rešenja Vlade kojim se odlučuje o predlogu za utvrđivanje javnog interesa, može se, u roku od 30 dana od dana njegovog dostavljanja, pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.

POSTUPAK EKSPROPRIJACIJE?

Predlog za eksproprijaciju može podneti korisnik eksproprijacije tek pošto je u skladu sa zakonom utvrđen javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti.

U ime Republike Srbije predlog za eksproprijaciju podnosi republički javni pravobranilac.

U ime autonomne pokrajine, grada, grada Beograda, odnosno opštine predlog za eksproprijaciju podnosi nadležni javni pravobranilac, odnosno drugo lice koje zastupa autonomnu pokrajinu, grad, grad Beograd, odnosno opštinu.

Predlog za eksproprijaciju podnosi se opštinskoj upravi opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju, u roku od jedne godine od dana utvrđivanja javnog interesa za eksproprijaciju.

Predlog za eksproprijaciju

U predlogu za eksproprijaciju nepokretnosti moraju biti naznačeni:

1) naziv i sedište podnosioca predloga za eksproprijaciju (korisnik eksproprijacije);

2) nepokretnost za koju se predlaže eksproprijacija i mesto gde se ta nepokretnost nalazi;

3) sopstvenik nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija i njegovo prebivalište ili sedište;

4) svrha radi koje se predlaže eksproprijacija.

Uz predlog za eksproprijaciju podnosi se:

1) izvod iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima, koji sadrži podatke o nepokretnosti za koju se predlaže eksproprijacija;

2) overen izvod iz odgovarajućeg planskog akta donetog u skladu sa propisima, a ako takav planski akt ne postoji u slučaju eksproprijacije radi pribavljanja nepokretnosti neophodnih za obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije u privredno društvo – izvod iz ugovora o zajedničkom ulaganju, odnosno zajedničkom osnivanju privrednog društva;

3) dokaz da je utvrđen javni interes za eksproprijaciju.

4) garanciju jedne od poslovnih banaka na iznos dinarskih sredstava potrebnih za obezbeđenje naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Garancija važi sve do isplate naknade.

Kada je korisnik eksproprijacije Republika Srbija, autonomna pokrajina, grad, grad Beograd, opština i drugi korisnik eksproprijacije koji prema važećim propisima ne može da otvori račun kod poslovne banke, umesto garancije poslovne banke dužan je da podnese i potvrdu o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenje ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja naknade, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.

Postupak po predlogu za eksproprijaciju sprovodi i rešenje donosi služba opštinske uprave nadležne za imovinsko pravne poslove opštine na čijoj se teritoriji nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju – opštinska uprava.

Rešenje kojim se usvaja predlog za eksproprijaciju naročito sadrži:

1) naznačenje korisnika eksproprijacije;

2) naznačenje nepokretnosti koja se ekspropriše, uz navođenje podataka iz katastra nepokretnosti ili drugih javnih knjiga u kojima se upisuju prava na nepokretnostima;

3) naznačenje sopstvenika nepokretnosti i njegovog prebivališta ili sedišta;

4) naznačenje svrhe eksproprijacije, odnosno objekta radi čije se izgradnje nepokretnost ekspropriše, kao i broj i datum rešenja kojim je utvrđen javni, odnosno opšti interes za eksproprijaciju i naziv organa koji je to rešenje doneo;

5) obavezu korisnika eksproprijacije.

6) obavezu sopstvenika, odnosno držaoca, da nepokretnost preda u državinu korisnika eksproprijacije, kao i rok predaje;

7) obavezu korisnika eksproprijacije da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji opštinskoj upravi podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Korisnik eksproprijacije dužan je da na osnovu predloga za eksproprijaciju podnese zahtev za zabeležbu eksproprijacije u katastru nepokretnosti ili drugim javnim knjigama u kojima se upisuju prava na nepokretnostima.
Troškove postupka eksproprijacije snosi korisnik eksproprijacije.

Korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost.

Na zahtev korisnika eksproprijacije, ministarstvo nadležno za poslove finansija može odlučiti da se korisniku eksproprijacije nepokretnost preda pre pravosnažnosti odluke o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, odnosno pre dana zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ali ne pre donošenja drugostepenog rešenja povodom žalbe protiv rešenja o eksproprijaciji, ako oceni da je to neophodno zbog hitnosti izgradnje određenog objekta ili izvođenja radova.

Korisnik eksproprijacije može do pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji da odustane od predloga za eksproprijaciju.

Zakonom o arhivskoj  građi i arhivskoj delatnosti uređuje se sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Republici Srbiji.

Od 2. februara 2021. godine, u pravnom poretku Republike Srbije primenjuje se novi, gore navedeni zakon, kojim su uvedene dodatne obaveze za sve subjekte koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanove, javnih preduzeća, privredna društva, preduzetnike, lica koja obavljaju registrovanu delatnost).

Zakonom o arhivskoj građi različito su propisana pravila za javni i privatni sektor, stoga ćemo se u ovom članku isključivo fokusirati
na obaveze subjekata iz privatnog sektora.

Pre svega, važno je razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe.

Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom subjekata, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru. Rokove čuvanja za takav materijal (koji nije neophodno trajno čuvati), određuje privredni subjekt čijim radom ona nastaju, primenjujući rokove propisane posebnim zakonima.

Arhivska građa, kao dokumentarni materijal koji se trajno čuva, je odabrani izvorni, a u nedostatku izvornog, i svaki reprodukovani oblik dokumenta ili zapisa koji su nastali radom i delovanjem državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, imalaca javnih ovlašćenja, privrednih društava, preduzetnika, lica koja obavljaju registrovanu delatnost, verskih zajednica, kao i drugih pravnih ili fizičkih lica, a od trajnog su značaja za kulturu, umetnost, nauku, prosvetu i druge društvene oblasti, bez obzira na to kada i gde su nastali, i da li se nalaze u ustanovama zaštite kulturnih dobara ili van njih, i bez obzira na oblik i nosač zapisa na kome su sačuvani.

Arhivska knjiga je osnovna evidencija o celokupnoj arhivskoj građi i dokumentarnom materijalu nastalom u radu stvaraoca.

Lista kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijalaje poseban akt kojim se određuju vrste arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.

Arhivska građa zaštićena je zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.

Zabrana uništenja i oštećenja i čuvanje arhivske građe

Arhivska građa, odnosno dokumentarni materijal koji se trajno čuva, iz kojeg nije izvršeno odabiranje arhivske građe, ne sme se oštetiti ni uništiti bez obzira na to da li je mikrofilmovan ili digitalizovan.

Arhivska građa čuva se trajno u obliku u kojem je nastala.

Izvorni oblik dokumentarnog materijala, koji nije elektronski i za koji nije propisan trajan rok čuvanja može se uništiti i pre isteka propisanog perioda čuvanja, ukoliko se čuva u okviru usluge kvalifikovanog elektronskog čuvanja dokumenata.

Obaveze stvaraoca i imaoca arhivske građe i dokumentarnog materijala:

• Stvaralac i imalac (privredni subjekt) arhivske građe i dokumentarnog materijala dužan je da obezbedi odgovarajući prostor i opremu za smeštaj i zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala;
• da odredi odgovorno stručno lice za zaštitu arhivske građe i dokumentarnog materijala i postupanje sa arhivskom građom i dokumentarnim materijalom;
• da evidentira, označava, klasifikuje, datira i arhivira arhivsku građu i dokumentarni materijal;
• predaje arhivsku građu nadležnom arhivu pod uslovima i u rokovima predviđenim ovim zakonom;
• osigura trajno čuvanje arhivske građe u elektronskom obliku, njeno održavanje, migriranje, odnosno prebacivanje na nove nosače u propisanim formatima do predaje arhivske građe u elektronskom obliku nadležnom javnom arhivu;
•  vodi arhivsku knjigu na propisanom obrascu;
• dostavi nadležnom arhivu prepis arhivske knjige najkasnije do 30. aprila tekuće godine, za dokumentarni materijal nastao u prethodnoj godini;
• pribavi mišljenje nadležnog arhiva pre preduzimanja mera koje se odnose na arhivsku građu i dokumentarni materijal (statusne promene, fizičko preseljenje, adaptacija prostorija, otvaranje stečaja ili likvidacije, mikrofilmovanje, digitalizacija i dr.);
• odabira arhivsku građu i izdvaja radi uništenja bezvredan dokumentarni materijal kojem je istekao rok čuvanja, godinu dana od dana isteka utvrđenog roka;
• omogući ovlašćenom licu nadležnog javnog arhiva stručni nadzor nad evidentiranjem, klasifikovanjem, odabiranjem, arhiviranjem, čuvanjem, stručnim održavanjem i zaštitom arhivske građe, odnosno nad njenim odabiranjem iz dokumentarnog materijala;
• postupa u skladu sa merama i rokovima koje nadležni arhiv naloži rešenjem a na osnovu prethodno sačinjenog zapisnika o utvrđenom stanju zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala;
• obavesti nadležni javni arhiv o svim promenama koje su od značaja za arhivsku građu najkasnije u roku od 30 dana od dana njihovog nastanka.

Stvaralac i imalac arhivske građe i dokumentarnog materijala dužan je da u roku od 30 dana obavesti nadležni arhiv o svom osnivanju, kao i o svim izmenama statusa i organizacije (promeni statusa i/ili naziva, promeni organizacije, promeni adrese, kao i prestanku rada).

Ukoliko se, pak, privredni subjekti odluče za konverziju u elektronsku formu, onda je neophodno primeniti i Zakon o elektronskom dokumentu i podzakonske akte, kao kvalifikovan sistem koji garantuje zaštite  jer digitalizacija mora biti izvršena na način da održi autentičnost, verodostojnost, celovitost i upotrebljivost elektronskih dokumenata.

Koje pravne akte su privredni subjekti  dužni da poseduju?

Zakonom je definisana ista obaveza za privredne subjekte u pogledu donošenja opštih akata, koja je važila i ranije, a koja podrazumeva donošenje:

1) opšteg akta o načinu evidentiranja, klasifikovanja, arhiviranja i čuvanja arhivske građe i dokumentarnog materijala;

2) lista kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja;

3) opšteg akta o načinu evidentiranja, zaštite, i korišćenja elektronskih dokumenata.

Nadležni javni arhiv daje saglasnost na listu kategorija arhivske građe i dokumentarnog materijala sa rokovima čuvanja.

Postupak predaje arhivske građe nadležnom javnom arhivu

Stvaralac, odnosno imalac arhivske građe, sređenu i popisanu arhivsku građu predaje na čuvanje nadležnom javnom arhivu po isteku 30 godina od dana njenog nastanka.

Stvaralac i imalac arhivske građe dužan je da arhivsku građu preda u originalu, sređenu, označenu, popisanu, neoštećenu ili sa saniranim oštećenjima, tehnički opremljenu, a arhivsku građu u elektronskom obliku zajedno sa pripadajućim metapodacima i dekodiranu, na način koji odredi nadležni javni arhiv.

O primopredaji arhivske građe sačinjava se zapisnik čiji je sastavni deo popis arhivske građe koja se predaje nadležnom javnom arhivu.

Uslovi i način korišćenja arhivske građe?

Svi imaju pravo da pod jednakim uslovima koriste arhivsku građu koja se čuva u arhivima.

Arhivska građa se koristi u arhivu.

Arhivskoj građi u elektronskom obliku može se pristupati i elektronskim putem ako je javno dostupna.

Arhiv obezbeđuje uslove za korišćenje arhivske građe.

Korišćenje arhivske građe u arhivima je besplatno.

Zabrana uništenja i oštećenja i čuvanje arhivske građe

Arhivska građa, odnosno dokumentarni materijal koji se trajno čuva, iz kojeg nije izvršeno odabiranje arhivske građe, ne sme se oštetiti ni uništiti bez obzira na to da li je mikrofilmovan ili digitalizovan.

Arhivska građa čuva se trajno u obliku u kojem je nastala.

Novi Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti uvodi novčane kazne za pravna lica, koje se mogu izreći u rasponu od 50.000 do čak 2 miliona dinara, kao i kaznu za odgovorno  lice u pravnom licu koje bi za kršenje moglo biti kažnjeno i do 150.000 dinara.

Ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili se obavezuje da prenese na drugog ugovornika (poklonoprimca) pravo svojine određene stvari, odnosno drugo određeno pravo ili da mu, na račun svoje imovine, učini neku korist, i to sve bez odgovarajuće kamate.

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

Bitni elementi ugovora:

• Predmet poklona– Može biti stvar, određeno imovinsko pravo ili neka druga korist i on mora biti moguć, dopušten i određen, odnosno odrediv.Kad je predmet ugovora nemoguć, nedopušten(protivan je prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima), neodređen ili neodrediv(ugovor ne sadrži podatke pomoću kojih se njegov predmet može odrediti), ugovor o poklonu je ništav.
• Namera darežljivosti (animus donandi)– Predstavlja akt dobročinstva čije pravno ruho nužno zahteva da poklondavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine neke stvari ili neko drugo imovinsko pravo ili izvesnu korist u iznetom smislu.Namera darežljivosti mora nedvosmisleno da proizilazi iz sadržine ugovora.

Vrste ugovora:

• Poklon sa nalogom ili teretom– Ugovor o poklonu kojim poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor ukoliko poklonoprimac ne izvrši određenu radnju u korist poklonodavca ili trećeg lica, odnosno ukoliko ne poštuje pravo koje je poklonodavac zadržao za sebe ili trećeg. Nalog se može odnositi na neko činjenje ili nečinjenje u korist poklonodavca ili nekog trećeg.
• Mešovit poklon– Ugovor o poklonu u kome se ugovornici uzajamno obavezuju, ali tako da prestacija veže vrednosti predstavlja poklon za drugog ugovornika. Poklon predstavlja samo ono što je izvan vrednosti prestacije drugog ugovornika.
• Uzajamni poklon– Ugovor o poklonu kojim stranke uslovljavaju njegovo pravno dejstvo, zaključivanjem drugog ugovora o poklonu sa obrnutim ulogama stranaka. Ovde svaka stranka čini poklon onoj drugoj ali je kod svake od njih prisutna namera darežljivosti.
• Nagradni poklon– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na određenoj radnji, zasluzi ili držanju poklonoprimca, pri čemu se poklon javlja kao priznanje ili nagrada.
• Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti proizišla iz određene moralne dužnosti. Ta moralna dužnost može biti vezana za srodnički, bračni, prijateljski ili neki drugi odnos.
• Poklon u opštekorisne svrhe– Ugovor o poklonu kod koga je namera darežljivosti zasnovana na motivu postizanja opšte korisne svrhe.
• Poklon za slučaj smrti– Ugovor o poklonu kod koga se predaja predmeta poklona odlaže do momenta smrti poklonodavca.

Ugovor o poklonu može biti:

• Imenovani– Poklon je imenovan ugovor, jer je njegov naziv određen propisima i pravnim pravilima koji su ga detaljno regulisali.
• Formalan– Ugovor o poklonu spada u realne, odnosno u formalne ugovore. Za nastanak ugovora nije dovoljna samo saglasnost volja ugovarača o njegovom predmetu, nego je potrebna još i predaja stvari koja se poklanja, ili da je saglasnost ugovornika stavljena u pisanu formu. Punovažan je i usmeni ugovor o poklonu pokretnih stvari pod uslovom da je stvar predata poklonoprimcu.
• Jednostrano obavezan– Na osnovu ugovora o poklonu, po pravilu, nastaju obaveze samo za poklonodavca.
• Dobročin– Označava da se ugovor zaključuje animus donandi, sa namerom poklonodavca da uveća imovinu poklonoprimca na račun svoje imovine. Poklonoprimac ne daje nikakvu naknadu poklonodavcu za ono što od njega dobija na osnovu ugovora o poklonu.
• Komutativan
• Ugovor sa trenutnim izvršenjem– Moguć je i sa trajnim izvršenjem
• Jednostavan– Ugovor koji ne sadrži elemente drugih ugovora, mada ni to nije isključeno
• Sa sporazumno određenom sadržinom
• Samostalan
• Intuitu personae– Najčešće nastaje između srodnika i drugih bliskih lica. Animus donandi usmeren je prema određenom licu, što je bitan sastojak ugovora.

Koje su obaveze poklonodavca?

Poklon je jednostrano obavezan ugovor i zato se kod njega i javljaju samo obaveze poklonodavca. Navedena pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist, bez ikakve naknade.Poklonoprimac nema obaveze jer je reč o dobročinom ugovoru. Kod poklona sa nalogom ili teretom postoje izvesne dužnosti poklonoprimca ali one ovaj poklon ne čine dvostrano obaveznim i teretnim ugovorom. Poklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne uzima kao ugovorna obaveza. Neke od obaveza poklonodavca su:

• Obaveza prenosa prava predajom stvari ili obećanjem predaje stvari: ako se ugovor o poklonu posmatra kao realni ugovor, onda se on zaključuje tek predajom stvari. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao.
• Obaveza naknade štete: obzirom da je poklon dobročin ugovor, poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke na stvari. Ako su pravni ili fizički nedostaci na stvari prouzrokovali takvu štetu poklonoprimcu u vidu izdatka troškova i sl, poklonodavac je dužan da poklonoprimcu nadoknadi tu štetu.

Kako se može raskinuti ugovor o poklonu?

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor, ali on je i dvostrani pravni posao. On se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca.

U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:

• Nezahvalnost– Poklonoprimac duguje zahvalnost za naklonost poklonodavca. Ukoliko poklonoprimac izrazi nezahvalnost, novi zakoni tu nezahvalnost uzimaju kao razlog za raskid ugovora o poklonu.
• Osiromašenje poklonodavca– Osiromašenje je nedostatak nužnih sredstava za život. Mora postojati visok nivo osiromašenja, takvo, da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava.
• Razvod, poništenje braka– U slučaju razvoda, pravi se razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju, a ostali pokloni se mogu vratiti prema pravnim pravilima.
• Opoziv poklona od strane trećih lica.

 

 

 

Ponuda

Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor, cl. 32 Zakon o obligacionim odnosima.

Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za kasnije ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.

Opšta ponuda

Opšta ponuda jeste predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Izlaganje robe

Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.

Slanje kataloga i oglasa

Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Ali će pošiljalac takvih poziva, ipak, odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.

Dejstvo ponude

Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio, ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.

Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.

Do kada ponuda obavezuje?

Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.

Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat pošti.

U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kad je pismo predato pošti.

Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.

Forma ponude

Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.

Isto važi i za prihvatanje ponude.

Prihvatanje ponude

Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.

Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.

Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.

Prihvatanje neposredne ponude

Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.

Ponuda učinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.

Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni

Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.

Ćutanje ponuđenog

Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.

Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.

Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.

Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.

Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju

Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog.

Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zaključen.

Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.

Smrt ili nesposobnost jedne strane

Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.

Legalizacija objekata

Zakonom o ozakonjenju objekata uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (nezakonito izgrađeni objekti), kao i uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, i druga pitanja od značaja za ozakonjenje.

Sve gore navedeno, odnosi se i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, zatim i na podzemne i nadzemne instalacije, ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte.

Dakle, predmet ozakonjenja jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu.

Međutim, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.

Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.

Važno je napomenuti, da se ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis prava svojine na nepokretnostima.

Tako na primer, kuće na selu izgrađene do 1961. godine, do kada građevinske dozvole nisu bile potrebne, neće morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoćni objekti izgrađeni na selu do 1973. godine, dok svi drugi izgrađeni posle tog roka moraju imati rešenje kojim se dozvoljava izgradnja.

Ovaj zakon se, takođe, ne primenjuje i na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio ili rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.

ISPUNJENOST USLOVA ZA OZAKONJENJE

Predmet ozakonjenja ne može biti objekat:

• izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo..),

• izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta,

• izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona,

• izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra), odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona),

• izgrađen u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.

Naravno, postoji i izuzetak kada će nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte. Stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama – tla koje je nepovoljno za građenje, inženjersko-geoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.

Takođe, predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku. Naravno i ovde postoji izuzetak. Dakle, ukoliko je po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.

Predmet ozakonjenja jeste objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine.

Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, kao i objekat za koji građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat, takodje, može biti predmet ozakonjenja.

Satelitski snimak mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku kod organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, nadležnoj građevinskoj inspekciji kao i u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi.
Predmet ozakonjenja može biti i objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

NAČIN OZAKONJENJA?

Rešenje o ozakonjenju objekta izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave – nadlezni organ, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.

Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.

POSTUPAK OZAKONJENJA?

Postupak ozakonjenja pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Po pokretanju postupka, nadležni organ utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova zaozakonjenje.

UPIS PRAVA SVOJINE

Danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.

Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.

Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina Vas može uputiti u postupak legalizacije objekata, kao i, ukoliko ste već podneli zahtev za legalizaciju objekta, a po zahtevu još nije rešeno, izvršiti proveru statusa Vašeg zahteva.

Radno pravo

Otkaz ugovora o radu

Zakon o radu detaljno propisuje koji otkazni razlozi se moraju ispoštovati, kao i da je poslodavac u obavezi da ispoštuje određenu proceduru. Ukoliko se poslodavac ipak ogluši o obavezujuća zakonska pravila koja su vezana za otkaz ugovora o radu, tada je reč o nezakonitom otkazu.
Pravo na otkaz ugovora o radu ima kako poslodavac, tako i zaposleni.
Kada otkaz daje zaposleni, on je obavezan da poslodavcu dostavi isti u pisanom obliku i u otkaznom roku od najmanje 15 dana pre, od dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, sa tim što se opštim aktom ili ugovorom o radu može definisati i duži otkazni rok, ali on ne može biti duži od 30 dana.
Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca dopušten je kada postoje opravdani razlozi koji su u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenog ili u vezi sa ponašanjem zaposlenog.

Zakonodavac propisuje sledeće otkazne razloge:

– ne ostvarivanje rezultata rada ili odsustvo potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi
– pravnosnažnu osudu za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
– slučaj da se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa (radni odnos miruje u slučaju odlaska zaposlenog na odsluženje tj. dosluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo zaposlenog od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, slučaj privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca kada zakon to dozvoljava, zatim u slučaju izbora ili imenovanja zaposlenog na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, kao i izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci) ili da se ne vrati na rad nakon isteka neplaćenog odsustva kada jedan od roditelja ili usvojilac, hranitelj i staratelj odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života;
– u slučaju da zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
– u slučaju zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlašćenja od strane zaposlenog
– u slučaju necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava rada;
– u slučaju korišćenja ili nenamenskog korišćenja obezbeđenih sredstva ili opreme za ličnu zaštitu na radu;
– u slučaju da zaposleni učini drugu povredu radne obaveze što mora prethodno biti utvrđeno opštim aktom, odnosno ugovorom o radu;
-u slučaju da zaposleni neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca;
– u slučaju ne dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno ne dostavljanja potvrde lekara koja bi sadržala i vreme očekivane sprečenosti za rad, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad ili u slučaju teže bolesti u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je zaposleni bio onemogućen da dostavi potvrdu;
– u slučaju zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
– u slučaju dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava dok traje radno vreme, što je imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje posla;
– u slučaju davanja netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
– u slučaju odbijanja zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
– u slučaju ne poštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, a posebno nepoštovanjem radne discipline će se smatrati ukoliko zaposleni odbije da se podvrgne odgovarajućoj analizi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi o trošku poslodavca radi utvrđivanja da li postoje zloupotrebe u vezi sa pravom na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili zloupotebe sa alkoholom, drogama i drugim psihoaktivnim supstnacama;
– u slučaju da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena nema više potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla;
– u slučaju da zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora, u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Poslodavac je dužan da zaposlenom uputi upozorenje pred otkaz.

Kao što smo ranije napomenuli, postoji procedura koju poslodavac mora da ispoštuje. Dakle, poslodavac mora zaposlenom da dostavi pisano upozorenje o otkazu u kojem mora navesti tačne razloge, kao i dokaze zbog kojih namerava da zaposlenom otkaže ugovor o radu. Zaposlenom po zakonu ostaje rok od 8 dana da se izjasni pisanim putem na dato upozorenje.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je ovlašćen da zaposlenom otkaže ugovor o radu ukoliko je zaposlenom dao u pisanom obliku obaveštenje o nedostacima ili propustima u radu zaposlenog, ali i o smernicama i uputstvima kako da zaposleni poboljša rad, a zaposleni se ogluši o ovo obaveštenje.
Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog smanjenja obima posla ili ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, u tom slucaju poslodavac ne sme da na pomenuto radno mesto zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa. Međutim, ako se pre isteka navedena 3 meseca stvori potreba za zaposlenjem na istom radnom mestu, tada prednost pri zapošljavanju ima zaposleni koji je ranije radio na tom radom mestu.

Zakonodavac ne smatra da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu u slučaju privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i kada zaposleni koristi porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, kada je zaposleni obavezan da odsluži vojni rok, niti članstvo zaposlenog u nekoj političkoj organizaciji, sindikatu. Vazno je napomenuti da otkazni razlog nikada ne sme biti pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog, kao ni slučaj kada zaposleni predstavlja sindikat zaposlenih, ali i da se zaposleni obraća sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa.
Ugovor o radu otkazuje se u formi rešenja, u pisanom obliku i obavezno mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje treba da se dostavi zaposlenom lično, ili u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Nemogućnost da zaposlenom dostavi rešenje, poslodavca obavezuje da o tome sačini pismenu belešku, a samo rešenje se ima objaviti na oglasnoj tabli poslodavca, u kom slucaju se protekom roka od osam dana od dana objavljivanja smatra da je isto dostavljeno zaposlenom.

Ukoliko imate nedoumice u vezi sa Vasim otkazom ugovora o radu, možete pozvati Advokatsku kancelariju Čamagic M. Kristina i posavetovati se sa nama.

Bez obzira na prestanak radnog odnosa, poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac je u obavezi da izvrši isplatu dugovanog najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je prestao radni odnos.
Zakon o radu prepoznaje i određenu kategoriju zaposlenih kojima se ne sme dati otkaz ugovora o radu, kada je u pitanju radni odnos zasnovan na određeno vreme, pa tako za vreme trudnoće, odnosno za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu. Ukoliko se dogodi da rok za koji je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme pada u gore navedenim slučajevima, onda se vreme zaposlenja produžava do isteka korišćenja zakonom ustanovljenog prava na odsustvo. Takođe, ako je poslodavac znao za navedene okolnosti, pa je zaposlenom dao otkaz ili je zaposleni sam obavestio poslodavca u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa o postojanju gore navedenih okolnosti ( uz potvrdu lekara ili drugog nadležnog organa ), rešenje o otkazu ugovora o radu će biti ništavo.

Aneks ugovora o radu

Kroz praksu neretko imamo situaciju, da kada sud utvrdi da postoji nezakonit otkaz ugovora o radu i kada sud poslodavcu naloži da zaposlenog vrati na radno mesto na kojem je radio pre nezakonitog otkaza, poslodavci insistiraju takvom zaposlenom da potpiše aneks ugovora o radu kojim se izvršava premeštaj zaposlenog na druge poslove kod poslodavca, navodno u skladu sa potrebama procesa rada. Međutim, u stvarnosti, u većini slucajeva, nema realne potrebe za premeštajem na drugo radno mesto, već taj aneks predstavlja samo formalnost kojim poslodavac teži da izbegne da zaposlenog vrati na prvobitno radno mesto. U tom slučaju, zaposleni može da se obrati inspekciji rada, ali i da pokrene novi sudski spor. Sudska praksa stoji na stanovištu da su takvi aneksi ništavi i da predstavljaju samo način da poslodavac izbegne obavezu iz pravnosnažne presude kojom je dužan da zaposlenog vrati na staro radno mesto.

Prava zaposlenog

Ukoliko zaposleni smatra da je otpušten na nezakonit način, podnosi tužbu poslodavcu u kojoj može postaviti različite zahteve poput vraćanja na rad i naknade štete ili samo naknade štete ( materijalne i nematerijalne ), a sud, u skladu sa zakonom, donosi odluku.
Pa tako, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom dat nezakonit otkaz ugovora o radu, na zahtev zaposlenog, sud donosi odluku da se zaposleni vrati na rad, zatim da mu se isplati naknada nastale štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete se određuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, ali u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, niti regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao ni bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Naknada štete se isplaćuje zaposlenom kao izgubljena zarada, koja se, kao što je objašnjeno, umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za vreme u kojem zaposleni nije radio obračunava se i potom plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade. Međutim, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposleni nezakonito otpušten, a zaposleni od suda ne zahteva da se vrati na rad, onda će sud na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, a sve to u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, uzimajuči u obzir godine života zaposlenog, kao i broj izdržavanih članova porodice. Ipak, ako u toku postupka u kojem je utvrđeno da je dat nezakonit otkaz ugovora o radu, poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano pokazuju da nastavak radnog odnos nije moguć, sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, kao i interese strana u postupku, odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete. U ovom poslednjem slučaju naknada štete iznosi dvostruki iznos od visine naknade štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je ipak postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac prekršio odredbe zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, onda će sud odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i naknadiće zaposlenom štetu, pa će na ime naknade štete dosuditi zaposlenom iznos do šest zarada. Za osnovicu se uzima zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi onom mesecu u kojem mu je prestao radni odnos.

Ako je zaposleni ostvarivao prihode po osnovu rada po prestanku radnog odnosa ( zaposlio se u međuvremenu ), onda mu se svaka, od gore opisanih naknada, umanjuje za iznos tih primljenih prihoda.

Privredno pravo

Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina pruža pravne usluge potrebne za osnivanje i registraciju firme u Srbiji kod Agencije za privredne registre Republike Srbije.

Usluga osnivanja i registracije firme obuhvata:
– pravno savetovanje tokom kompletnog postupka za osnivanje firme
– izbor pravne forme
– definisanje pretežne delatnosti, a kod privrednog društva i svih ostalih delatnosti
– izbor naziva Vaše firme i provera raspoloživosti izabranog imena
– informacije o fiksnim troškovima poslovanja: porezi na dohodak ili dobit, obavezni socijalni doprinosi osnivača i direktora, porezi i socijalni doprinosi za zaposlene radnike, takse za isticanje firme i slično
– registraciju u sistem PDV-a: uslovi obaveznog i prednosti dobrovoljnog ulaska u sistem PDV-a
– obavezu posedovanja fiskalne kase
– zapošljavanje: vrste radnih angažovanja putem ugovora o radu i drugih ugovora
– obaveze poslodavaca
– izradu Osnivačkog akta i priprema svih drugih dokumenata koja su potrebna za registraciju i osnivanje firme
– preuzimanje rešenja Agencije za privredne registre – PIB
– izrada pečata
– otvaranje tekućeg računa u poslovnoj banci i uplata osnivačkog uloga
– prijava početka rada kod nadležne Poreske uprave
izrada pravilnika, čije je donošenje obavezno u skladu sa odredbama Zakona o radu (Pravilnika o radu, Pravila o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih, Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta)
– sačinjavanje Ugovora o radu, kao i drugih ugovora o radnom angažovanju
– prijava zaposlenih kod Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje.