Alimentacija
Termin alimentacija za dete podrazumeva pokrivanje troškova života deteta, koji obuhvataju: hranu, odeću, školovanje, lečenje itd (odnosno izdržavanje deteta). Ako oba roditelja učestvuju u izdržavanju deteta, izdržavanje će se deliti na način koji je utvrđen sporazumom o razvodu braka ili kako je sud to odredio nakon presude po tužbi za razvod braka.
Iznos alimentacije koji će jedan roditelj plaćati će se odrediti na osnovu njegovih primanja i kao i na osnovu troškova deteta. U obzir će se uzeti i dodatni troškovi roditelja davaoca alimentacije, poput izdržavanja drugog lica, troškovi lečenja itd, a od uticaja će biti i troškovi deteta. Visina alimentacije se određuje u opsegu od 15-50 % primanja roditelja, s tim da sa tim iznosom detetu treba da se obezbedi isti kvalitet života koji uživa i roditelj koji daje alimentaciju. Do kada će roditelj biti dužnik davanja doprinosa izdržavanja detetu zavisi od više okolnosti. Po zakonu granica se se određuje prema starosti deteta. Tako će dete ostvarivati pravo na izdržavanje dok ne napuni 18 godina, a ako se nalazi na redovnim studijama sve dok ne navrši 26. godina života. Ako je dete nasledilo imovinu veće vrednosti ili ima neka druga primanja, to će biti od uticaja na određivanje visine alimentacije. Ukoliko bi davanje izržavanja za punoletno dete predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelja, zbog njegovog zdravstvenog i materijalnog stanja ili iz drugih opravdanih razloga, on se može osloboditi od obaveze.
Postoje i situacije kada su roditelji preminuli ili nisu u mogućnosti da daju izdržavanje, i u tom ta obaveza prelazi na babe i dede ili drugog srodinika u pravoj liniji srodstva. Pravo na alimentaciju se ne može naslediti, a dospeli iznosi alimentacije mogu biti predmet nasleđivanja. Ako je drugo lice davalo izdržavanje detetu umesto roditelja koji je bio dužnik davanja, (ili samo jedan roditelj umesto drugog) to lice može potraživati date iznose.
Kada dođe do promena u primanjima kod roditelja davaoca alimentcije ili u potrebama deteta, može doći do izmene visine iznosa koje je određen u odluci suda. To se postiže inicranjem sudskog postupka za izmenu visine izdržavanja, tj. podnošenjem tužbe nadležnom sudu.
Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina će Vam pružiti brz, kvalitetan i profesionalan rad u rešavanju pravnih problema iz oblasti porodičnog prava.
- Published in Porodično pravo
Osnivanje i registracija firme
Privredno pravo
Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina pruža pravne usluge potrebne za osnivanje i registraciju firme u Srbiji kod Agencije za privredne registre Republike Srbije.
Usluga osnivanja i registracije firme obuhvata:
– pravno savetovanje tokom kompletnog postupka za osnivanje firme
– izbor pravne forme
– definisanje pretežne delatnosti, a kod privrednog društva i svih ostalih delatnosti
– izbor naziva Vaše firme i provera raspoloživosti izabranog imena
– informacije o fiksnim troškovima poslovanja: porezi na dohodak ili dobit, obavezni socijalni doprinosi osnivača i direktora, porezi i socijalni doprinosi za zaposlene radnike, takse za isticanje firme i slično
– registraciju u sistem PDV-a: uslovi obaveznog i prednosti dobrovoljnog ulaska u sistem PDV-a
– obavezu posedovanja fiskalne kase
– zapošljavanje: vrste radnih angažovanja putem ugovora o radu i drugih ugovora
– obaveze poslodavaca
– izradu Osnivačkog akta i priprema svih drugih dokumenata koja su potrebna za registraciju i osnivanje firme
– preuzimanje rešenja Agencije za privredne registre – PIB
– izrada pečata
– otvaranje tekućeg računa u poslovnoj banci i uplata osnivačkog uloga
– prijava početka rada kod nadležne Poreske uprave
izrada pravilnika, čije je donošenje obavezno u skladu sa odredbama Zakona o radu (Pravilnika o radu, Pravila o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih, Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta)
– sačinjavanje Ugovora o radu, kao i drugih ugovora o radnom angažovanju
– prijava zaposlenih kod Centralnog registra za obavezno socijalno osiguranje.
- Published in Law
Razvod braka
Brak se može razvesti na dva načina.
Prvi način jeste sporazumni razvod za koji je potrebno da se supružnici sporazumeju o svim pitanjima značajnim za razvod braka ( poveravanje deteta, deoba imovine, visina doprinsa za izdržavanje deteta i način održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem ), a drugi način je razvod po tužbi, ukoliko supružnici ne mogu da se usaglase oko razvoda ili oko najvažnijih pitanja vezanih za razvod.
SPORAZUMNI RAZVOD
Sporazumni razvod braka je razvod čije je osnovno obeležje saglasnost supružnika da se razvedu. Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni sporazum o razvodu. Potrebno je da supružnici uz predlog za sporazumni razvod braka obavezno podnesu i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
VRŠENJE RODITELJSKOG PRAVA
U pismenom sporazumu o vršenju roditeljskog prava supružnici se mogu dogovoriti da zajedno vrše roditeljsko pravo ili da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj. Ukoliko odluče da roditeljsko pravo vrši samo jedan roditelj, sporazum mora da obuhvati sporazum o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Sud ne mora da usvoji sporazum roditelja o vršenju roditeljskog prava ako smatra da ne odgovara interesima dece već može njihove odnose urediti na drugi način.
Predlog za sporazumni razvod se podnosi nadležnom sudu u mestu prebivališta ili boravišta nekog od supružnika, odnosno u mestu njihovog poslednjeg zajedničkog prebivališta.
RAZVOD PO TUŽBI
Tužbu za razvod braka mogu da podnesu oba supružnika ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika.
Tužba se podnosi sudu u mestu gde tuženi ima prebivalište, a može se podneti i u mestu gde su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište.
U okviru postupka razvoda po tužbi predviđen je i postupak posredovanja kako bi se stranke pomirile ili postigle dogovor oko najvažnijih pitanja.
POSREDOVANJE ( MEDIJACIJA ) U BRAČNIM SPOROVIMA
Postupak posredovanja predstavlja sastavni deo postupka u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika. Posredovanje se sastoji od dve faze i obuhvata postupak za pokušaj mirenja ( mirenje ) i postupak za pokušaj sporazumnog okončanja spora ( nagodba ). Supružnici mogu dati saglasnost samo za nagodbu. Posredovanje se ne sprovodi ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato ili ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
MIRENJE SUPRUŽNIKA
Mirenje je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom i ima za cilj da se odnosi između supružnka reše bez konflikta i bez razvoda braka.
Mirenje može da sprovodi sud, Centar za socijalni rad, specijalizovana ustanova za posredovanje u porodičnim odnosima ili bračno ili porodično savetovalište.
Ako se u postupku mirenja supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka povučena. Ukoliko do mirenja ne dođe ili ako se jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se postupak nagodbe.
NAGODBA
Nagodba je deo postupka posredovanja koji se sprovodi u bračnom sporu ako mirenje nije uspelo. Svrha nagodbe je da se odnos supružnika razreši bez konflikta nakon razvoda braka. Sud će nastojati da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Nagodba će se smatrati uspelom ako supružnici zaključe oba sporazuma, a delimično uspelom ako zaključe samo jedan od ova dva sporazuma. Nagodba će se smatrati neuspelom ako jedan ili oba supružnika koji su uredno pozvani ne odazovu pozivu ili ukoliko ne postignu nijedan od dva predviđena sporazuma.
POSLEDICE RAZVODA BRAKA
Posledice razvoda braka po supružnike ogledaju se u tome da prestaju međusobna prava i obaveze koje nastaju sklapanjem braka. Supružnici čiji je brak razveden imaju pravo da odmah sklope novi brak. Takođe, mogu zadržati bračno prezime ili uzeti prezime koje su imali pre sklapanja braka. Obaveza izdržavanja supružnika prestaje razvodom braka ali se pod određenim uslovima može ustanoviti obaveza izdržavanja razvedenog supružnika. Nakon razvoda, po pravilu, nastupa deoba zajedničke imovine.
Posledice razvoda braka po decu zavise od sudske odluke u kojoj je određeno sa kojim roditeljem će dete živeti, način viđanja sa drugim roditeljem i visina doprinosa za izdržavanje deteta koje plaća drugi roditelj. Može se, nakon razvoda, otvoriti mogućnost da roditelj i maloletno dete steknu pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj, pod uslovom da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu i da takva odluka ne predstavlja očiglednu nepravdu za roditelja koji je vlasnik stana. Ovo je moguće samo dok je dete maloletno.
- Published in Porodično pravo
Oportunitet
Oportunitet ili odlaganje krivičnog gonjenja, znači da će tužilaštvo odbaciti krivičnu prijavu protiv osumnjičenog, ukoliko on prethodno ispuni neku obavezu koju je preuzeo, a u dogovoru sa tužilaštvom.
Kada se može primeniti oportunitet?
Prema najšire prihvaćenoj praksi institut oportuniteta moguće je primeniti do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Nakon ovog trenutka, nije više moguće primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja, tj. oportuniteta.
Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi, kao i da li postoji celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja. Tom prilikom, javni tužilac posebno vodi računa o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, postojanje ranijih prekršajnih kazni, te okolnosti pod kojima je učinjeno krivično delo čije se odlaganje traži. S tim u vezi, ukoliko okrivljeni ispunjava zakonske uslove neophodne za odlaganje, javni tužilac će odrediti koje Zakonom propisane obaveze mora prihvatiti kako bi se sprovelo odlaganje krivičnog gonjenja.
Jos jedan od uslova za primenu odlaganja krivičnog gonjenja, jeste taj da se osumnjičenom stavlja na teret izvršenje krivičnog dela za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina. Dakle, oportunitet nije moguće primeniti kada je reč o težim krivičnim delima.
Primena oportuniteta ne zahteva saglasnost oštećenog, stoga, ukoliko se tužilaštvo i osumnjičeni saglase o primeni odlaganja krivičnog gonjenja, pa osumnjičeni ispuni obavezu, tužilaštvo će odbaciti krivičnu prijavu i protiv tog rešenja o odbačaju, oštećeni nema pravo prigovora, koje inače ima u slučajevima kada tužilac odbaci krivičnu prijavu.
Procedura primene oportuniteta
Inicijativa za primenu instututa oportuniteta može doći od tužilaštva, ali i od osumnjičenog, odnosno njegovog branioca. Uloga branioca u dogovorima sa tužilaštvom jeste, pre svega, da ubedi tužioca u opravdanost primene odlaganja krivičnog gonjenja, ukoliko on inicijalno nije tako mislio, a potom i da izbori što bolje uslove za svog klijenta, sto podrazumeva određivanje obaveze koja najviše odgovara ličnosti osumnjičenog, kao i iznos novčane donacije, broj sati društveno – korisnog rada i sl., u zavisnosti od toga u čemu se sastoji obaveza.
Obaveza čije ispunjenje na sebe preuzima osumnjičeni najčešće se sastoji u uplati određenog novčanog iznosa u humanitarne i druge javne svrhe, a Zakonik predviđa da se ona može sastojati i u otklanjanju štetnih posledica nastalih izvršenjem krivičnog dela ili naknadi pričinjene štete, obavljanju društveno – korisnog ili humanitarnog rada, plaćanju dospelih obaveza izdržavanja, podvrgavanje odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, podvrgavanje tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja, poštovanje ograničenja iz neke sudske presude ili ispunjenje obaveze iz presude. Tužilac će odrediti i rok za ispunjenje obaveze, s tim da taj rok ne može biti duži od godinu dana.
Ukoliko osumnjičeni u ostavljenom roku ispuni obavezu, tužilac će rešenjem odbaciti krivičnu prijavu. Ako obaveza ne bude ispunjena tužilaštvo će nastaviti krivični postupak protiv osumnjičenog.
Važno je napomenuti da Institut odlaganja krivičnog gonjenja ne treba mešati sa institutom Sporazuma o priznanju krivice.
- Published in Krivično pravo
TESTAMENT
Nasledno pravo
Zaveštanje predstavlja jednostranu, ličnu i opozivu izjavu volje za to sposobnog lica kojom raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Izjava volje mora biti slobodna, stvarna i ozbiljna. Uslov za sastav testamenta je da lice bude sposobno za rasuđivanje i da ima navršenih 15 godina života.
Zaveštalac mora imati nameru da sačini testament (animus testandi) koja mora biti određena i bezuslovna. Testament je pravni posao mortis causa, što se ogleda u tome da svoja dejstva proizvodi tek od ostaviočeve smrti (otvaranje nasleđa) te do toga trenutka zaveštalac može opozvati testament koji je ranije sačinio. U pitanju je dobročin pravni posao, uvek jednostran (nastaje izjavom volje samo jednog lica odnosno ostavioca), kao i strogo ličan pravni posao.Da bi bio punovažan, testament mora ispuniti neku od zakonom predviđenih formi što ukazuje da je u pitanju formalan pravni posao. U našem naslednom pravu postoji 9 različitih formi za sačinjavanje testamenta, a to su: olografski testament, alografski testament, sudski testament, konzularni testament, brodski testament, vojni testament, međunarodni testament, usmeni testament i notarijalni testament.Zaveštalac testamentom može postaviti jednog ili više naslednika. Takođe, testamentom se mogu isključiti iz nasleđivanja zakonski naslednici, međutim u tom slučaju oni mogu zahtevati nužni deo, koji je manji od onog naslednog dela kojim bi im pripao da nije bilo testamenta.Za više informacija o svim pitanjima iz domena naslednog prava, kontaktirajte našu advokatsku kancelariju!
- Published in Nasledno pravo