Bračni ugovor
Porodični zakon je 2005. godine u naše zakonodavstvo uveo institut bračnog ugovora. Prema članu 188 Porodičnog zakona, supružnici, odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor). Dakle, zakon predviđa dve mogućnosti.
Prva mogućnost se odnosi na buduće supružnike koji, pre nego što stupe u brak, mogu ugovorom urediti svoje imovinske odnose na imovini koju unose u brak, ali i na imovini koju će tek steći tokom bračne zajednice. Ukoliko se bračni ugovor zaključi pre braka stupa na snagu danom zaključenja braka.
Naime, bračnim ugovorom budući supružnici, kao ugovarači, upoznaju se sa odgovarajućim odredbama Porodičnog zakona kojim su uređeni imovinski odnosi supružnika, a posebno da se bračnim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, sa namerom da u budućnosti izbegnu sve moguće nesuglasice u pogledu imovinskih odnosa, a u cilju očuvanja međusobnog poštovanja .
Ugovarači svoje postojeće i buduće imovinske odnose regulišu tako što prvo sastave spisak pokretne i nepokretne imovine kao posebne imovine supružnika pre zaključenja braka.
Ovim ugovorom supružnici zadržavaju isključivo pravo svojine na svojoj posebnoj imovini za vreme trajanja braka. Imovina koju jedan od supružnika stekne u toku trajanja braka, nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava, predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Supružnici, takođe, mogu da se dogovore da zajednički koriste stvari koje čine nepokretnu i pokretnu imovinu supružnika pre zaključenja braka. U tom slučaju, ako dođe do prestanka braka prestaje i međusobno pravo korišćenja pokretne i nepokretne imovine drugog supružnika.
Druga mogućnost sklapanja bračnog ugovora odnosi se na supružnike koji su već u braku. Oni mogu regulisati svoje imovinske odnose u toku trajanja braka, na imovini koju imaju (posebnoj i zajedničkoj), kao i na imovini koju će tek steći tokom trajanja braka.
Što se tiče pokretne i nepokretne imovine koju supružnici steknu radom u toku trajanja bračne zajednice (ostvareni prihodi, kupovina, vođenje poslova domaćinstva, staranje o deci, staranje o imovini, kao i druge okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine) primenjivaće se pravilo jednakog sticanja (50% : 50%).
Bračni ugovor zaključuje se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
- Published in Porodično pravo
Promet nepokretnosti
Promet nepokretnosti predstavlja prenos prava svojine na nepokretnosti pravnim poslom, uz naknadu ili bez naknade.
Prometom nepokretnosti smatra se i prenos prava korišćenja na nepokretnosti koja je u javnoj svojini sa jednog na drugog nosioca prava korišćenja na datu nepokretnosti.
Prenosom prava svojine na zgradi, odnosno drugom građevinskom objektu, istovremeno se prenosi i pravo svojine na zemljištu na kojem se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade. Kada je reč konkretno o zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade, to se utvrdjuje ugovorom o prometu nepokretnosti. Ukoliko to nije ugovoreno, primenjuju se pravila koja su predvidjena propisima o planiranju i izgradnji kojima se definiše zemljište koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Prenosom prava svojine na zgradi izgrađenoj na zemljištu na kome vlasnik zgrade nema pravo svojine, već samo pravo korišćenja ili pravo zakupa, prenosi se i pravo korišćenja ili pravo zakupa na zemljištu na kome se zgrada nalazi, kao i na zemljištu koje služi za redovnu upotrebu zgrade.
Zakon o prometu nepokretnosti jasno definiše šta spada u nepokretnosti:
- zemljište (poljoprivredno, građevinsko, šume i šumsko zemljište),
- zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i
- drugi građevinski objekti, kao i posebni delovi zgrada (stanovi, poslovne prostorije, garaže i garažna mesta) na kojima može postojati zasebno pravo svojine.
Što se tiče samog ugovora o prometu nepokretnosti, da bi proizvodio pravno dejstvo, obavezno se zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.
Ukoliko javni beležnik, na osnovu izvršenog uvida u registar nepokretnosti ili na drugi način, utvrdi da je predmet ugovora o prometu nepokretnosti objekat ili poseban deo zgrade za koji nije izdata upotrebna dozvola ili u pogledu koga je u toku postupak legalizacije, dužan je da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik dužan je da odbije traženu službenu radnju.
Isto tako, ako javni beležnik na osnovu izvršenog uvida u posebnu evidenciju o ugovorima o prometu nepokretnosti, utvrdi da su u sudu već overeni potpisi na ugovoru o prometu iste nepokretnosti, da je kod javnog beležnika ili u sudu sačinjen javnobeležnički zapis o prometu iste nepokretnosti, odnosno da je kod javnog beležnika potvrđen (solemnizovan) ugovor o prometu iste nepokretnosti, a prodavac je isto lice, javni beležnik je dužan da o tome upozori ugovornike i da o tome unese upozorenje u skladu sa pravilima kojima je uređena javnobeležnička delatnost, a ako se ugovornici protive unošenju upozorenja, javni beležnik odbija da preduzme traženu službenu radnju.
U suprotnoj situaciji, kada je javni beležnik potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti, dužan je da overen prepis tog ugovora odmah dostavi sudu koji je nadležan za vođenje posebne evidencije ugovora o prometu nepokretnosti.Osnovni sud vodi posebnu evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti koje se nalaze na njegovom području. Posebna evidencija sadrži:– podatke o ugovornicima,
– podatke o nepokretnosti i podatke o javnobeležničkom zapisu o ugovoru o prometu nepokretnosti, ili
– podatke o ugovorima o prometu nepokretnosti koje su potvrdili (solemnizovali) javni beležnici.
Pravo uvida u posebnu evidenciju imaju svi javni beležnici.
Takođe, javni beležnik koji je potvrdio (solemnizovao) ugovor o prometu nepokretnosti dužan je da overen prepis tog ugovora dostavi i organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana zaključenja ugovora.
PRAVO PREČE KUPOVINE
Suvlasnik nepokretnosti koji namerava da proda svoj suvlasnički deo dužan je da ga prethodno ponudi na prodaju ostalim suvlasnicima.
U slučaju kad ima više suvlasnika, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima suvlasnik sa većim suvlasničkim delom.
Ukoliko ima više suvlasnika koji bi imali pravo preče kupovine, suvlasnik nepokretnosti ima pravo da sam odluči kome će od njih prodati svoj deo nepokretnosti.
Slična je situacija i kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, vlasnik je dužan je da ga prethodno ponudi vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta.
U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.
U ostvarivanju prava preče kupovine vlasnik susednog zemljišta je po redosledu iza suvlasnika zemljišta koje je predmet prodaje.
Ponuda koja se dostavlja istovremeno svim nosiocima prava preče kupovine, mora da sadrži podatke o nepokretnosti, ceni i ostalim uslovima prodaje.
Ponuda mora biti u pismenom obliku.
Imalac prava preče kupovine dužan je da se u roku od 15 dana od dana prijema ponude pismenim putem izjasni o ponudi.
Ponuda i izjava o prihvatanju ponude mora se učiniti preporučenim pismom.
Ako se imalac prava preče kupovine, kome je učinjena ponuda, u roku od 15 dana od dana prijema ponude, ne izjasni , prodavac može prodati nepokretnost drugom licu, ali ne pod povoljnijim uslovima.
Ako je prodavac prodao nepokretnost, a nije je prethodno ponudio imaocu prava preče kupovine ili je nepokretnost prodao pod uslovima povoljnijim od uslova iz ponude, imalac prava preče kupovine može tužbom da zahteva da se ugovor o prodaji nepokretnosti oglasi bez dejstva prema njemu i da se nepokretnost njemu proda i preda pod istim uslovima.
Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od 30 dana od dana kada je imalac prava preče kupovine saznao za prodaju te nepokretnosti, a najkasnije u roku od dve godine od dana zaključenja ugovora o prodaji nepokretnosti.
Ako ugovor o prodaji nepokretnosti nije zaključen u obliku koji je propisan zakonom, a nepokretnost je predata kupcu u državinu, smatraće se da je na taj način došlo do povrede prava preče kupovine, pa lice koje ima to pravo, takodje, može tužbom da zahteva ostvarivanje tog prava.
Tužba se može podneti nadležnom sudu u roku od jedne godine od dana saznanja za prenos državine, a najkasnije u roku od dve godine od dana predaje nepokretnosti kupcu u državinu.
Tužilac je dužan da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti predmetne nepokretnosti.
NIŠTAVOST UGOVORA
Ukoliko je je ugovor o prometu nepokretnosti zaključen pod uslovima postojanja pritiska i nasilja, odnosno u uslovima i okolnostima u kojima je bila ugrožena ili nije bila obezbeđena sigurnost ljudi i imovine, takav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo, dakle ništav je.
- Published in Некатегоризовано
Vršenje roditeljskog prava
Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode zajednički život.
Takođe, roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne vode zajednički život ukoliko zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Sta je sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava?
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
Dakle, sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.
Postoje sledeće situacije kada samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo:
– kada je drugi roditelj nepoznat,
– ili je umro,
– ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti,
– jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava,
– jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava,
– jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta,
– jedanroditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo.
Pitanjima koja bitno utiču na život deteta smatraju se:
-obrazovanje deteta,
– preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom,
– promena prebivališta deteta i
– raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.
Naravno, u ovakvim okolnostima obavezno je vršenje nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, a koji vrši organ starateljstva. Nadzor moze biti preventivni i korektivni.
Preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonom.
Korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog prava.
U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima:
1. upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava;
2. upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima;
3. zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta.
Isto tako, u obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i sudske postupke u skladu sa zakonom, kao što je vanparnični postupak lišenja roditeljskog prava.
Lišenje roditeljskog prava
Postoje dve porodičnopravne sankcije čiji je cilj zaštita ličnosti, prava i interesa maloletnog deteta, a to su potpuno lišenje, koja ujedno predstavlja i najtežu meru, i delimično lišenje roditeljskog prava. Pravila i postupak lišenja roditeljskog prava uređen je Porodičnim zakonom i Zakonom o parničnom postupku.
Potpuno lišenje roditeljskog prava
Naime, roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava.
Ako je reč o zloupotrebi prava iz sadržine roditeljskog prava, to podrazumeva da roditelj:
– fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;
– izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral,zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom;
– podstiče dete na vršenje krivičnih dela;
– navikava dete na odavanje rđavim sklonostima;
– na drugi način zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava;
Ukoliko je po sredi grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava,to podrazumeva sledece situacije:
– ako je napustio dete;
– ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi;
– ako izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi;
– ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika;
– ako na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.
Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelja svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.
Delimično lišenje roditeljskog prava
Roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava.
Sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da izdržava dete.
Roditelj koji vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava i dužnosti na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta.
Sudskom odlukom o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava može biti određena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.
Vraćanje roditeljskog prava
Naravno, roditelju se može vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava.
Kada roditeljsko pravo prestaje?
1. kada dete navrši 18. godinu života;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava;
5. kada umru dete ili roditelj.
Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supružnik.
Međutim, roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava sopstvena prava i interese. Vazno je napomenuti da i produženo roditeljsko pravo može da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produženo.
- Published in Porodično pravo, Некатегоризовано
Nasilje u porodici
Nasilje u porodici
Nasiljem u porodici smatra se ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Dakle, nasilje u porodici jeste:
– nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
– izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu;
– prisiljavanje na seksualni odnos;
navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
– ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
– vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.
Članovima porodice smatraju se:
• supružnici ili bivši supružnici;
• deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;
• lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;
• vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;
• lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?
Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
Mere zaštite od nasilja u porodici su:
– izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
– izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti
zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti
– zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
– zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Važno je napomenuti da mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana!
Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od nasilja u porodici.
Naravno, mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Isto tako, mera zaštite od nasilja u porodici može prestati i pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
- Published in Porodično pravo
Imovinskopravni zahtev
PRAVO NA NAKNADU ŠTETE PROUZROKOVANE KRIVIČNIM DELOM OŠTEĆENI OSTVARUJE PODNOŠENJEM IMOVINSKOPRAVNOG ZAHTEVA U KRIVIČNOM POSTUPKU
Oštećeni je uopšteno pravni naziv za žrtvu krivičnog dela, odnosno lice koje, usled izvršenog krivičnog dela, trpi materijalnu i/ili nematerijalnu štetu: fizički bol (povrede), psihičke patnje, uništenje ili oštećenje imovine, umanjenje imovine ili sprečavanje njenog uvećanja, strah, grubi napad na svoja osnovna prava, kao i druga lica čija su neka lična ili imovinska prava krivičnim delom povređena ili ugrožena.
Oštećeni, može imati neposredna opažanja o izvršenom krivičnom delu, ako je učinjeno direktno nad njim ili je bio očevidac istog, i tada se u krivičnom postupku pojavljuje i kao svedok.
Oštećeni kao tužilac, koji preuzima krivično gonjenje od javnog tužioca, kada javni tužilac na suđenju odustane od daljeg gonjenja, o čemu se oštećeni obavezno obaveštava. Ovo praktično znači da ukoliko je u toku suđenje za npr. krivično delo teške telesne povrede, gde ste Vi oštećeni ili krađe Vašeg automobila, pa javni tužilac koji zastupa svoj optužni akt, tokom suđenja iz nekog razloga odluči da odustane od krivičnog gonjenja, odnosno da ne želi više da zastupa svoj optužni akt, Vi koji do tog momenta svakako u postupku učestvujete kao oštećeni, možete preuzeti ulogu javnog tužioca i nastaviti da umesto njega pred sudijom zastupate postojeći optužni akt. Dakle, odluka javnog tužioca da posle podnošenja optužnog akta protiv učinioca krivičnog dela, odustane od daljeg krivičnog gonjenja, ne uskraćuje Vam pravo da nastavite već započeti krivični postupak pred sudom, jer kao oštećeni, nakon što ste o tome pismeno obavešteni, možete nastaviti taj krivični postupak preuzimajući ulogu javnog tužioca.
Svojstvo oštećenog kao tužioca mogu steći i određena njemu bliska lica, ako oštećeni umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili tokom samog krivičnog postupka. Bračni drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braća i sestre, mogu u roku od tri meseca od smrti oštećenog preuzeti gonjenje, odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak. Dakle, ukoliko se desi da oštećeni premine, a javni tužilac je odlučio da odustane od krivičnog gonjenja, to ne znači da je učinilac krivičnog dela oslobođen, jer kako je prethodno navedeno, lica bliska oštećenom, mogu umesto oštećenog preuzeti krivično gonjenje od javnog tužioca.
Oštećeni kao privatni tužilac– je lice (fizičko ili pravno) koje je oštećeno krivičnim delom, i to samo kod grupe krivičnih dela, za koja je u Krivičnim zakoniku propisano da se gone isključivo po privatnoj tužbi. Broj ovih krivičnih dela nije veliki, to su uglavnom krivična dela protiv časti i ugleda, npr. krivično delo uvreda i krivično delo iznošenje ličnih i porodičnih prilika.
Oštećeni kao privatni tužilac je ovlašćen da podigne krivičnu tužbu protiv učinioca, samo onog krivičnog dela koje se prema krivičnom zakonu goni po privatnoj tužbi. Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca, od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i za učinioca.
Od oštećenog se ne očekuje da čita zakon i pravi razliku između krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, odnosno od strane javnog tužioca i krivičnih dela koja se gone po privatnoj tužbi. Iz tog razloga, u praksi se često dešava da oštećeni iz neznanja pogrešno podnose krivičnu prijavu, umesto privatne tužbe ili obrnuto. Upravo zato zakonom je predviđeno da će se krivična prijava podneta u roku za privatnu tužbu smatrati kao blagovremena privatna tužba, ako se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi. Obrnuto, ako se utvrdi da je reč o krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti, pogrešno podneta privatna tužba tretiraće se kao krivična prijava oštećenog, koju sud, dostavlja nadležnom javnom tužiocu na dalje postupanje.
Najbitnije je da ne propustite rok od tri meseca, od dana kada ste kao oštećeni saznali za krivično delo i učinioca. Time stičete određena prava i obaveze, o kojima će Vas, u zavisnosti od faze postupka, upoznati ili javni tužilac ili sudija.
Kako ostvariti svoje pravo na naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom?
Usled izvršenog krivičnog dela, mogu da Vam budu prouzrokovane dve vrste štete:
Materijalna – umanjenje imovine (šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist, ili dobit)
Nematerijalna – nanošenje fizičkog ili psihičkog bola ili straha.
Pravo na naknadu štete ostvarićete:
Podnošenjem imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku!
On može da se odnosi: na naknadu štete, na povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla, a može se odrediti i privremena mera kako bi se vaš imovinsko pravni zahtev obezbedio.
Za to se podnosi predlog tužilaštvu ili sudu pred kojim se vodi postupak, najkasnije do završetka suđenja (glavnog pretresa). O Vašem zahtevu rešavaće se u krivičnom postupku, samo ako se time postupak ne odugovlači. U protivnom, sud će Vas uputiti na parnični postupak, što je daleko češća situacija u praksi!
Parnični postupak se pokreće:
Tužbom za naknadu štete nastale krivičnim delom!
Dosuđeni iznos na ime naknade štete tuženi- koji je u krivičnom postupku bio okrivljeni, dužan je da Vam plati!
Međutim, parnica je obično duga i neizvesna!
Ukoliko sud utvrdi da ste, kao oštećeni posebno osetljivi, s obzirom na različite faktore, (uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu ili posledice krivičnog dela, itd.), može primeniti različita posebna pravila za Vaše saslušanje. Možete biti saslušani u svom stanu ili na drugom mestu. Biće Vam postavljen punomoćnik, pitanja će Vam se postavljati samo posredno, možete da budete saslušani uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, kao i putem tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Suočavanje sa okrivljenim neće biti dozvoljeno, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli.
Status zaštićenog svedoka možete da dobijete ako postoje okolnosti koje ukazuju da može da nastupi opasnost po život, zdravlje, slobodu ili imovinu većeg obima, bilo Vas bilo Vama bliskih lica, ukoliko budete saslušani i dajete odgovore na pojedina pitanja. U tom slučaju, primenjuju se posebna pravila saslušanja, tako da se tokom postupka ne otkrije Vaš identitet, odnosno identitet Vama bliskih lica.
Kao oštećeni u krivičnom postupku imate pravo da:
-podnesete predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva (naknade štete).
-ukažete na činjenice i da predlažete dokaze koji su od važnosti za predmet
-angažujete punomoćnika iz reda advokata.
-razmatrate spise i razgledate predmete koji služe kao dokaz.
-budete obavešteni o odbacivanju krivične prijave ili o odustanku javnog tužioca od krivičnog gonjenja.
-podnesete prigovor protiv odluke javnog tužioca da ne preduzme ili da odustane od krivičnog gonjenja.
-budete poučeni o mogućnosti da preuzme krivično gonjenje i zastupate optužbu.
-prisustvujete pripremnom ročištu.
-prisustvujete glavnom pretresu (suđenju) i učestvujete u izvođenju dokaza.
-podnesete žalbu protiv odluke o troškovima krivičnog postupka i dosuđenom —-imovinskopravnom zahtevu (naknadi štete).
-budete obavešteni o ishodu postupka i da Vam se dostavi pravnosnažna presuda.
- Published in Krivično pravo
Ponuda
Ponuda je predlog za zaključenje ugovora učinjen određenom licu, koji sadrži sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihvatanjem mogao zaključiti ugovor, cl. 32 Zakon o obligacionim odnosima.
Ako su ugovorne strane posle postignute saglasnosti o bitnim sastojcima ugovora ostavile neke sporedne tačke za kasnije ugovor se smatra zaključenim, a sporedne tačke, ako sami ugovarači ne postignu saglasnost o njima, urediće sud vodeći računa o prethodnim pregovorima, utvrđenoj praksi između ugovarača i običajima.
Opšta ponuda
Opšta ponuda jeste predlog za zaključenje ugovora učinjen neodređenom broju lica, koji sadrži bitne sastojke ugovora čijem je zaključenju namenjen, važi kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
Izlaganje robe
Izlaganje robe sa označenjem cene smatra se kao ponuda, ukoliko drukčije ne proizlazi iz okolnosti slučaja ili običaja.
Slanje kataloga i oglasa
Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obaveštenja, kao i oglasi učinjeni putem štampe, letaka, radija, televizije ili na koji drugi način, ne predstavljaju ponudu za zaključenje ugovora, nego samo poziv da se učini ponuda pod objavljenim uslovima. Ali će pošiljalac takvih poziva, ipak, odgovarati za štetu, koju bi pretrpeo ponudilac, ako bez osnovanog razloga nije prihvatio njegovu ponudu.
Dejstvo ponude
Ponudilac je vezan ponudom izuzev ako je svoju obavezu da održi ponudu isključio, ili ako to isključenje proizlazi iz okolnosti posla.
Ponuda se može opozvati samo ako je ponuđeni primio opoziv pre prijema ponude ili istovremeno sa njom.
Do kada ponuda obavezuje?
Ponuda u kojoj je određen rok za njeno prihvatanje obavezuje ponudioca do isteka tog roka.
Ako je ponudilac u pismu ili telegramu odredio rok za prihvatanje, smatraće se da je taj rok počeo teći od datuma označenog u pismu, odnosno od dana kad je telegram predat pošti.
U slučaju da pismo nije datirano, rok za prihvatanje ponude teče od dana kad je pismo predato pošti.
Ponuda učinjena odsutnom licu, u kojoj nije određen rok za prihvatanje, vezuje ponudioca za vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuđenome, da je ovaj razmotri, o njoj odluči i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu.
Forma ponude
Ponuda ugovora za čije zaključenje zakon zahteva posebnu formu obavezuje ponudioca samo ako je učinjena u toj formi.
Isto važi i za prihvatanje ponude.
Prihvatanje ponude
Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu.
Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.
Prihvatanje se može opozvati ako ponudilac primi izjavu o opozivanju pre izjave o prihvatanju ili istovremeno sa njom.
Prihvatanje neposredne ponude
Ponuda učinjena prisutnom licu smatra se odbijenom ako nije prihvaćena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizlazi da ponuđenom pripada izvestan rok za razmišljanje.
Ponuda učinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu.
Prihvatanje ponude s predlogom da se izmeni
Ako ponuđeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predloži da se ona u nečemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane učinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
Ćutanje ponuđenog
Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude.
Nema dejstva odredba u ponudi da će se ćutanje ponuđenog ili neko drugo njegovo propuštanje (na primer, ako ne odbije ponudu u određenom roku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u određenom roku i sl.) smatrati kao prihvatanje.
Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvršava njegove naloge za obavljanje određenih poslova, kao i lice u čiju poslovnu delatnost spada vršenje takvih naloga, dužno je da izvrši dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo.
Zadocnelo prihvatanje i zadocnelo dostavljanje izjave o prihvatanju
Prihvatanje ponude izvršeno sa zadocnjenjem smatra se kao nova ponuda od strane ponuđenog.
Ali, ako je izjava o prihvatanju koja je učinjena blagovremeno, stigla ponudiocu posle isteka roka za prihvatanje, a ponudilac je znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno, ugovor je zaključen.
Ipak, ugovor u takvom slučaju nije zaključen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idućeg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre prijema izjave, a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuđenoga da se zbog zakašnjenja ne smatra vezan svojom ponudom.
Smrt ili nesposobnost jedne strane
Ponuda ne gubi dejstvo ako je smrt ili nesposobnost jedne strane nastupila pre njenog prihvatanja, izuzev ako suprotno proizlazi iz namere strana, običaja ili prirode posla.
- Published in Law
Legalizacija objekata
Zakonom o ozakonjenju objekata uređuju se uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju (nezakonito izgrađeni objekti), kao i uslovi, način i postupak izdavanja rešenja o ozakonjenju, pravne posledice ozakonjenja, i druga pitanja od značaja za ozakonjenje.
Sve gore navedeno, odnosi se i na pomoćne i druge objekte koji su u funkciji glavnog objekta (garaže, ostave, septičke jame, bunari, bazeni, cisterne za vodu i sl.) ili su u funkciji odvijanja tehnološkog procesa u zgradi, koji se smatraju sastavnim delom nezakonito izgrađenog glavnog objekta i ozakonjuju se zajedno sa glavnim objektom, zatim i na podzemne i nadzemne instalacije, ako po tehničkim karakteristikama i položaju predstavljaju samostalne objekte.
Dakle, predmet ozakonjenja jeste objekat koji je završen u građevinskom smislu.
Međutim, kada je predmet ozakonjenja zgrada, predmet ozakonjenja može biti i zgrada na kojoj su izvedeni samo konstruktivni građevinski radovi (temelj, armiranobetonski ili čelični stubovi sa gredama, odnosno armiranobetonska tavanica, krovna konstrukcija), sa ili bez završene fasade.
Stepen završenosti objekta za ostale objekte koji su predmet ozakonjenja, utvrđuje se u zavisnosti od vrste i namene objekta.
Važno je napomenuti, da se ovaj zakon se ne primenjuje na objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju u skladu sa propisima po kojima u vreme izgradnje nije bila propisana obaveza pribavljanja građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, u skladu sa propisima kojima se uređuje upis prava svojine na nepokretnostima.
Tako na primer, kuće na selu izgrađene do 1961. godine, do kada građevinske dozvole nisu bile potrebne, neće morati da budu legalizovane. Predmet ozakonjenja nisu ni pomoćni objekti izgrađeni na selu do 1973. godine, dok svi drugi izgrađeni posle tog roka moraju imati rešenje kojim se dozvoljava izgradnja.
Ovaj zakon se, takođe, ne primenjuje i na objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane u slučajevima kada je investitor izgradio ili rekonstruisao objekat pozivajući se na svoje pravo na objektu ili zemljištu na kome je objekat izgrađen protivno cilju zbog koga je to pravo zakonom ustanovljeno ili priznato, odnosno suprotno cilju rešenja ili drugog pojedinačnog akta kojim je utvrđeno pravo u skladu sa zakonom, a naročito u slučaju kada investitor izgradi objekat trajnog karaktera na zemljištu koje mu je dato na privremeno korišćenje ili na osnovu rešenja donetog u skladu sa propisima kojima se uređuje postavljanje montažnih objekata.
ISPUNJENOST USLOVA ZA OZAKONJENJE
Predmet ozakonjenja ne može biti objekat:
• izgrađen, odnosno rekonstruisan na zemljištu nepovoljnom za građenje (klizišta, močvarno tlo..),
• izgrađen, odnosno rekonstruisan od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta,
• izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona,
• izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra (osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor u drugom stepenu zaštite prirodnog dobra), odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama (u zaštitnom pojasu: puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze, kao i druge zaštitne zone u skladu sa odredbama posebnih zakona),
• izgrađen u zaštitnoj zoni duž trase radio koridora, na pravcima prostiranja usmerenih radio signala između radio stanica, u kojoj nije dozvoljena izgradnja ili postavljanje drugih radio stanica, antenskih sistema ili drugih objekata koji mogu ometati prostiranje radio signala ili uzrokovati štetne smetnje.
Naravno, postoji i izuzetak kada će nadležni organ izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte. Stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju se na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama – tla koje je nepovoljno za građenje, inženjersko-geoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.
Takođe, predmet ozakonjenja ne može biti objekat za koji je nadležni organ, u skladu sa ranije važećim propisima kojima je bila uređena legalizacija objekata, doneo rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju, a koje je pravnosnažno u upravnom postupku. Naravno i ovde postoji izuzetak. Dakle, ukoliko je po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.
Predmet ozakonjenja jeste objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, do 29. januara 2014. godine i koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine.
Predmet ozakonjenja je i objekat za koji nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom kojim je bila uređena legalizacija objekata, a koji je vidljiv na satelitskom snimku teritorije Republike Srbije iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju, kao i objekat za koji građevinski inspektor nije doneo rešenje o rušenju a predmetni objekat je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, takav objekat, takodje, može biti predmet ozakonjenja.
Satelitski snimak mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku kod organa nadležnog za izdavanje rešenja o ozakonjenju, nadležnoj građevinskoj inspekciji kao i u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti prema mestu gde se nepokretnost nalazi.
Predmet ozakonjenja može biti i objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.
NAČIN OZAKONJENJA?
Rešenje o ozakonjenju objekta izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave – nadlezni organ, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom.
Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.
POSTUPAK OZAKONJENJA?
Postupak ozakonjenja pokreće se na osnovu obaveštenja o vidljivosti objekta na satelitskom snimku koje nadležnom organu za vođenje postupka ozakonjenja dostavlja organ nadležan za poslove državnog premera i katastra. Po pokretanju postupka, nadležni organ utvrđuje ispunjenost prethodnih uslova zaozakonjenje.
UPIS PRAVA SVOJINE
Danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja elaborat geodetskih radova i primerak pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju.
Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina Vas može uputiti u postupak legalizacije objekata, kao i, ukoliko ste već podneli zahtev za legalizaciju objekta, a po zahtevu još nije rešeno, izvršiti proveru statusa Vašeg zahteva.
- Published in Law
Ugovori
Zakon o obligacionim odnosima ima najveći značaj kada je reč o pravnoj materiji ugovornog prava.
Ugovor predstavlja najvažniji izvor obligacija, čini ga saglasnost volja najmanje dve strane ugovornice koja proizvodi pravna dejstva. Smatra se da je ugovor zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, a koji se razlikuju od ugovora do ugovora – npr. kod ugovora o prodaju to su: stvar i cena, kod ugovora o zakupu: stvar i zakupnina.
Faza pregovora prethodi svakom zaključenju ugovora, stoga je najbolje da se već tada obratite za pravnu pomoć našoj advokatskoj kancelariji Čamagic M. Kristina kako bismo Vam ukazali na sve potencijalne rizike Vašeg budućeg pravnog posla. Ovo je naročito važno kada vodite pregovore radi zaključenja ugovora o kupovini nekretnine. Naime, kupovina nekretnine zahteva sveobuhvatnu proveru pravne dokumentacije koja se odnosi na predmetnu nekretninu. Tom prilikom neophodno je utvrditi da li je nekretnina uknjižena na potencijalnog prodavca u nadležnom Katastru nepokretnosti, kao I da li na istoj postoji neki teret (hipoteka, službenost i sl.) koji ograničavaju prava novog kupca.
Sto se tiče same forme zaključenja ugovora, važi princip konsensualizma, što znači da se ugovor može zaključiti već usmenom saglasnošću ugovornih strana u pogledu njegovih bitnih elemenata. Međutim, od ovog pravila postoji veliki broj izuzetaka, tako da se oni najvažniji ugovori ipak moraju zaključivati u pisanoj formi, a često je neophodno i da budu overeni ( solemnizovani ) od strane javnog beležnika. Ovo se naročito odnosi na ugovor o prodaji nekretnine koji se zaključuje u pisanoj formi i solemnizuje kod nadležnog javnog beležnika. Naša advokatska kancelarija svojim klijentima pruža kontinuiranu i kompletnu pravnu pomoć, koja se sastoji od prikupljanja dokumentacije, sačinjavanja nacrta ugovora, po potrebi i predugovora, do konacne realizacije pravnog posla.
U ugovornom pravu važi princip da je ugovor zakon za stranke, što znači da su strane ugovornice dužne da ispune sve obaveze na koje su se obavezale prilikom zaključenja ugovora. Međutim, postoje i takvi ugovori koji su u toj meri nezakoniti da im pravni poredak ne može pružiti zaštitu. Naime, reč je o ništavim i rušljivim ugovorima.
Ništavi ugovori su oni ugovori koji su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Kada je reč o rušljivim ugovorima podrazumevamo da su to ugovori koji su zaključeni od strane lica ograničene ugovorne sposobnosti ( maloletna lica), ugovori zaključeni pod uticajem mana volje (zablude, prevare i pretnje), kao i ugovori kod kojih se javlja prekomerno oštećenje jedne od strana ugovornica.
Advokatska kancelarija Čamagic M. Kristina pruža širok spektar pravnih usluga u ovoj oblasti:
• Ugovor o poklonu</em>
• Ugovor o zakupu
• Ugovor o zajmu
• Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti
• Ugovor o delu
• Ugovor o doživotnom izdržavanju
• Ugovor o posredovanju
- Published in Law
Privatna tužba
Šta je privatna tužba?
Privatna tužba regulisana je čl. 65 Zakonika o krivičnom postupku. Tužba se podnosi nadležnom sudu i predstavlja inicijalni akt kojim oštećeni (sada kao privatni tužilac) pokreće krivični postupak protiv okrivljenog za krivična dela koje Krivični zakonik propisuje da se gone po privatnoj tužbi.
Šta privatna tužba treba da sadrži?
Privatna tužba odgovara optužnom aktu koji podiže javni tužilac. Dakle, ona mora sadržati strogo propisane elemente i pravilnu pravnu kvalifikaciju dela kojim se tereti okrivljeni.
Neki od obaveznih elemenata su pravna kvalifikacija krivičnog dela, bitna obeležja bića krivičnog dela koja se stiču u radnjama okrivljenog, lični podaci okrivljenog i pravilno postavljeni tužbeni zahtev.
Rok za podnošenje privatne tužbe jeste tri meseca od saznanja za učinjeno delo i osumnjičenog.
Posebno naglašavamo da je ovaj rok prekluzivan, odnosno da se propuštanjem roka gubi pravo na podnošenje privatne tužbe. Oštećenom, u slučaju propuštanja navedenog roka, preostaje mogućnost pokretanja parničnog postupka radi eventualne naknade štete.
Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za krivično gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivičnom delu za koje se goni po privatnoj tužbi, prijava, odnosno predlog, smatraće se blagovremenom privatnom tužbom ako su podneti u roku predviđenom za privatnu tužbu.
Advokatska kancelarija Čamagić M. Kristina će Vam pružiti brz, kvalitetan i profesionalan rad u rešavanju pravnih problema iz oblasti krivičnog prava.
- Published in Krivično pravo
Otkaz ugovora o radu
Radno pravo
Otkaz ugovora o radu
Zakon o radu detaljno propisuje koji otkazni razlozi se moraju ispoštovati, kao i da je poslodavac u obavezi da ispoštuje određenu proceduru. Ukoliko se poslodavac ipak ogluši o obavezujuća zakonska pravila koja su vezana za otkaz ugovora o radu, tada je reč o nezakonitom otkazu.
Pravo na otkaz ugovora o radu ima kako poslodavac, tako i zaposleni.
Kada otkaz daje zaposleni, on je obavezan da poslodavcu dostavi isti u pisanom obliku i u otkaznom roku od najmanje 15 dana pre, od dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa, sa tim što se opštim aktom ili ugovorom o radu može definisati i duži otkazni rok, ali on ne može biti duži od 30 dana.
Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca dopušten je kada postoje opravdani razlozi koji su u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenog ili u vezi sa ponašanjem zaposlenog.
Zakonodavac propisuje sledeće otkazne razloge:
– ne ostvarivanje rezultata rada ili odsustvo potrebnog znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima zaposleni radi
– pravnosnažnu osudu za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
– slučaj da se zaposleni ne vrati na rad u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa (radni odnos miruje u slučaju odlaska zaposlenog na odsluženje tj. dosluženje vojnog roka, upućivanja na rad u inostranstvo zaposlenog od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, slučaj privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca kada zakon to dozvoljava, zatim u slučaju izbora ili imenovanja zaposlenog na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca, kao i izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci) ili da se ne vrati na rad nakon isteka neplaćenog odsustva kada jedan od roditelja ili usvojilac, hranitelj i staratelj odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života;
– u slučaju da zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze;
– u slučaju zloupotrebe položaja ili prekoračenja ovlašćenja od strane zaposlenog
– u slučaju necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava rada;
– u slučaju korišćenja ili nenamenskog korišćenja obezbeđenih sredstva ili opreme za ličnu zaštitu na radu;
– u slučaju da zaposleni učini drugu povredu radne obaveze što mora prethodno biti utvrđeno opštim aktom, odnosno ugovorom o radu;
-u slučaju da zaposleni neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca;
– u slučaju ne dostavljanja potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, odnosno ne dostavljanja potvrde lekara koja bi sadržala i vreme očekivane sprečenosti za rad, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad ili u slučaju teže bolesti u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih je zaposleni bio onemogućen da dostavi potvrdu;
– u slučaju zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
– u slučaju dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava dok traje radno vreme, što je imalo ili moglo da ima uticaj na obavljanje posla;
– u slučaju davanja netačnih podataka koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;
– u slučaju odbijanja zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti;
– u slučaju ne poštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca, a posebno nepoštovanjem radne discipline će se smatrati ukoliko zaposleni odbije da se podvrgne odgovarajućoj analizi u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi o trošku poslodavca radi utvrđivanja da li postoje zloupotrebe u vezi sa pravom na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad ili zloupotebe sa alkoholom, drogama i drugim psihoaktivnim supstnacama;
– u slučaju da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena nema više potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla;
– u slučaju da zaposleni odbije da zaključi aneks ugovora, u skladu sa odredbama Zakona o radu.
Poslodavac je dužan da zaposlenom uputi upozorenje pred otkaz.
Kao što smo ranije napomenuli, postoji procedura koju poslodavac mora da ispoštuje. Dakle, poslodavac mora zaposlenom da dostavi pisano upozorenje o otkazu u kojem mora navesti tačne razloge, kao i dokaze zbog kojih namerava da zaposlenom otkaže ugovor o radu. Zaposlenom po zakonu ostaje rok od 8 dana da se izjasni pisanim putem na dato upozorenje.
Obaveze poslodavca
Poslodavac je ovlašćen da zaposlenom otkaže ugovor o radu ukoliko je zaposlenom dao u pisanom obliku obaveštenje o nedostacima ili propustima u radu zaposlenog, ali i o smernicama i uputstvima kako da zaposleni poboljša rad, a zaposleni se ogluši o ovo obaveštenje.
Ukoliko poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog smanjenja obima posla ili ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima posla, u tom slucaju poslodavac ne sme da na pomenuto radno mesto zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa. Međutim, ako se pre isteka navedena 3 meseca stvori potreba za zaposlenjem na istom radnom mestu, tada prednost pri zapošljavanju ima zaposleni koji je ranije radio na tom radom mestu.
Zakonodavac ne smatra da postoji opravdan razlog za otkaz ugovora o radu u slučaju privremene sprečenosti za rad usled bolesti, povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i kada zaposleni koristi porodiljsko odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, kada je zaposleni obavezan da odsluži vojni rok, niti članstvo zaposlenog u nekoj političkoj organizaciji, sindikatu. Vazno je napomenuti da otkazni razlog nikada ne sme biti pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog, kao ni slučaj kada zaposleni predstavlja sindikat zaposlenih, ali i da se zaposleni obraća sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog odnosa.
Ugovor o radu otkazuje se u formi rešenja, u pisanom obliku i obavezno mora da sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Rešenje treba da se dostavi zaposlenom lično, ili u prostorijama poslodavca ili na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog. Nemogućnost da zaposlenom dostavi rešenje, poslodavca obavezuje da o tome sačini pismenu belešku, a samo rešenje se ima objaviti na oglasnoj tabli poslodavca, u kom slucaju se protekom roka od osam dana od dana objavljivanja smatra da je isto dostavljeno zaposlenom.
Ukoliko imate nedoumice u vezi sa Vasim otkazom ugovora o radu, možete pozvati Advokatsku kancelariju Čamagic M. Kristina i posavetovati se sa nama.
Bez obzira na prestanak radnog odnosa, poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Poslodavac je u obavezi da izvrši isplatu dugovanog najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je prestao radni odnos.
Zakon o radu prepoznaje i određenu kategoriju zaposlenih kojima se ne sme dati otkaz ugovora o radu, kada je u pitanju radni odnos zasnovan na određeno vreme, pa tako za vreme trudnoće, odnosno za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom otkazati ugovor o radu. Ukoliko se dogodi da rok za koji je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme pada u gore navedenim slučajevima, onda se vreme zaposlenja produžava do isteka korišćenja zakonom ustanovljenog prava na odsustvo. Takođe, ako je poslodavac znao za navedene okolnosti, pa je zaposlenom dao otkaz ili je zaposleni sam obavestio poslodavca u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa o postojanju gore navedenih okolnosti ( uz potvrdu lekara ili drugog nadležnog organa ), rešenje o otkazu ugovora o radu će biti ništavo.
Aneks ugovora o radu
Kroz praksu neretko imamo situaciju, da kada sud utvrdi da postoji nezakonit otkaz ugovora o radu i kada sud poslodavcu naloži da zaposlenog vrati na radno mesto na kojem je radio pre nezakonitog otkaza, poslodavci insistiraju takvom zaposlenom da potpiše aneks ugovora o radu kojim se izvršava premeštaj zaposlenog na druge poslove kod poslodavca, navodno u skladu sa potrebama procesa rada. Međutim, u stvarnosti, u većini slucajeva, nema realne potrebe za premeštajem na drugo radno mesto, već taj aneks predstavlja samo formalnost kojim poslodavac teži da izbegne da zaposlenog vrati na prvobitno radno mesto. U tom slučaju, zaposleni može da se obrati inspekciji rada, ali i da pokrene novi sudski spor. Sudska praksa stoji na stanovištu da su takvi aneksi ništavi i da predstavljaju samo način da poslodavac izbegne obavezu iz pravnosnažne presude kojom je dužan da zaposlenog vrati na staro radno mesto.
Prava zaposlenog
Ukoliko zaposleni smatra da je otpušten na nezakonit način, podnosi tužbu poslodavcu u kojoj može postaviti različite zahteve poput vraćanja na rad i naknade štete ili samo naknade štete ( materijalne i nematerijalne ), a sud, u skladu sa zakonom, donosi odluku.
Pa tako, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom dat nezakonit otkaz ugovora o radu, na zahtev zaposlenog, sud donosi odluku da se zaposleni vrati na rad, zatim da mu se isplati naknada nastale štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Naknada štete se određuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, ali u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, niti regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao ni bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca. Naknada štete se isplaćuje zaposlenom kao izgubljena zarada, koja se, kao što je objašnjeno, umanjuje za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade. Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za vreme u kojem zaposleni nije radio obračunava se i potom plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade. Međutim, ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposleni nezakonito otpušten, a zaposleni od suda ne zahteva da se vrati na rad, onda će sud na zahtev zaposlenog, obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, a sve to u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, uzimajuči u obzir godine života zaposlenog, kao i broj izdržavanih članova porodice. Ipak, ako u toku postupka u kojem je utvrđeno da je dat nezakonit otkaz ugovora o radu, poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano pokazuju da nastavak radnog odnos nije moguć, sud će, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, kao i interese strana u postupku, odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete. U ovom poslednjem slučaju naknada štete iznosi dvostruki iznos od visine naknade štete u iznosu od najviše 18 zarada zaposlenog, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.
Ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je ipak postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac prekršio odredbe zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, onda će sud odbiti zahtev zaposlenog za vraćanje na rad i naknadiće zaposlenom štetu, pa će na ime naknade štete dosuditi zaposlenom iznos do šest zarada. Za osnovicu se uzima zarada koju je zaposleni ostvario u mesecu koji prethodi onom mesecu u kojem mu je prestao radni odnos.
Ako je zaposleni ostvarivao prihode po osnovu rada po prestanku radnog odnosa ( zaposlio se u međuvremenu ), onda mu se svaka, od gore opisanih naknada, umanjuje za iznos tih primljenih prihoda.
- Published in Law